Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da plate sudu na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da solidarno snose troškove krivičnog postupka nastale pred OJT u Negotinu i pred sudom, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, a okr. BB je vraćen mobilni telefon, marke i oznaka navedenih u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 26/25 od 27.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Radoslav Nedeljković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 16. stav 1. ZKP i člana 90. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom se okrivljeni oslobađaju od optužbe za navedeno krivično delo i odloži izvršenje presude, na osnovu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da radnja krivičnog dela podrazumeva neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, odnosno da pod tim treba podrazumevati njeno češće vršenje, a ne jednokratnu radnju, dok je u izreci presude opisano da su okrivljeni delo izvršili jednokratnom delatnošću. Takođe u izreci presude nije opisana ni namera da se nastavi sa vršenjem ovog krivičnog dela, odnosno nije opisana spremnost okrivljenih da se duže vreme neovlašćeno bave prevozom putnika. Branilac navodi i da neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću podrazumeva da lice nema potrebnu dozvolu nadležnog organa, a u konkretnom slučaju ovaj uslov nije ispunjen jer je okr. AA imao svojstvo prevoznika i posedovao licencu za međunarodni linijski prevoz putnika u drumskom saobraćaju koja je izdata od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 29.07.2022. godine, te bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o privrednom prestupu, a ne o postojanju elemenata krivičnog dela. Pored toga, branilac ističe da je za postojanje svršenog oblika krivičnog dela potrebno da je prevoz dovršen i isplaćena nagrada, a u konkretnom slučaju posledica u vidu isplaćene nagrade je izostala.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 353. Krivičnog zakonika propisano je da ko se neovlašćeno i za nagradu bavi određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA i BB „su se u uračunljivom stanju, sa umišljajem, po prethodnom međusobnom dogovoru, neovlašćeno i za nagradu bavili određenom delatnošću za čije bavljenje je potrebna dozvola nadležnog organa, na taj način što su u periodu od 17.-18.07.2023. godine, svesni da nemaju svojstvo prevoznika u smislu čl.2. tačka 30. i da nemaju licencu za prevoz koja je obavezna shodno čl.15. Zakona o prevozu putnika drumskog saobraćaja („Sl.gl.RS“ br.68/15, 41/18...9/20) vršili međunarodni prevoz putnika u drumskom saobraćaju na relaciji Beč – Zaječar, za novčanu nadoknadu od 50 evra po putniku, a dana 17.07.2023. godine u večernjim satima u Beču, okr. AA dogovorio prevoz putnika PMV marke „...“, tip „...“, reg.oznake ... i priključnim vozilom marke „...“ tip „...“ tip reg.oznake ... u vlasništvu njegovog sina VV, kojim je upravljao BB, prevozeći šest putnika i to: GG i DD, kao i njihovog unuka mal. ĐĐ i tri NN lica, sa namerom da ih preveze do Srbije za nagradu od 50 evra po osobi i organizovao za nagradu od po 50 evra prevoz šest putnika, tako što je vozaču navedenog dana dao navedeno PMV i priključno vozilo, a po dogovoru da putnici za prevoz plate okr. BB, kada ih doveze na dogovorenu adresu u Zaječaru, ali su dana 18.07.2023. godine u jutarnjim satima zaustavljeni radi kontrole na graničnom prelazu „Đerdap“ sa gore navedenim putnicima, s tim da je vozač okr. BB neposredno pre GP „Đerdap“ zamenio kombi vozilo i otpustio 3 NN putnika, koja su napustila i otišla u nepoznatom pravcu, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli su njegovo izvršenje, a bili su svesni da je takvo njihovo delo zabranjeno.“

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisan je umišljaj, kao nužan subjektivni element krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela - neovlašćeno bavljenje, kao i da se to čini uz nagradu koja može biti u novcu ili u nekim drugim dobrima ili protivuslugama, u konkretnom slučaju u novcu (50, evra po putniku), a neovlašćeno znači da onaj koji se bavi određenom delatnošću nema potrebnu dozvolu nadležnog organa ili nekog drugog subjekta, a ona se po zakonu ili propisima donetim na osnovu zakona za obavljanje takve delatnosti zahteva, u konkretnom slučaju nisu imali svojstvo prevoznika u smislu odredbe čl.2. tačka 30. i nisu imali licencu za prevoz koja je obavezna shodno čl.15. Zakona o prevozu putnika drumskog saobraćaja („Sl.gl.RS“ br.68/15, 41/18...9/20) a vršili su međunarodni prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

S tim u vezi, Vrhovni sud ukazuje da okolnost da je u odnosu na okrivljene AA i BB opisan detaljnije samo događaj od 17. - 18.07.2023. godine, ne isključuje postojanje objektivnih elemenata krivičnog dela o čemu je drugostepeni sud - Viši sud u Negotinu Kž1 26/25 od 27.10.2025. godine, u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da je opisana namera da okrivljeni nastave sa vršenjem krivičnog dela (strana 6, treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje koje su okrivljeni preduzeli, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću u saizvršilaštvu iz člana 353. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 30. Krivičnog zakonika propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje za pokušaj.

Imajući u vidu da isplaćivanje nagrade za ugovoreni prevoz ne predstavlja posledicu ovog krivičnog dela, budući da se radi o delatnosnom krivičnom delu, koje nema posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela, to je za postojanje krivičnog dela ne treba ni utvrđivati, jer dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. Naime, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju krivično delo je svršeno samim preduzimanjem radnje krivičnog dela, neovlašćenim bavljenjem određenom delatnošću – prevozničkom delatnošću i to međunarodnim prevozom putnika bez svojstva prevoznika i bez licence za prevoz. Pored toga, navedeno krivično delo iz člana 353. KZ nalazi se u grupi krivičnih dela protiv javnog reda i mira, odnosno u grupi krivičnih dela čiji je zaštitni objekat javni red i mir, te je samim preduzimanjem radnje izvršenja dela, došlo do povrede zaštitnog objekta. Stoga su neosnovani navodi branioca okrivljenih da je krivično delo ostalo u pokušaju, odnosno da je povređena odredba člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se prvostepena presuda zasniva na nezakonitom dokazu – zapisniku o prepoznavanju lica od strane svedoka PS Kladovo Ku 36180/23 od 03.08.2023. godine.

S tim u vezi branilac okrivljenih ističe da je prilikom dolaska u PS u Negotinu, a radi prisustvovanja dokaznoj radnji prepoznavanja, zatekao na klupi kako sede svedoci GG i DD, a nakon par minuta je pored njih prošao sa lisicama na rukama okrivljeni AA. Pored toga, branilac ističe da su svedoci koji su vršili radnju prepoznavanja, prethodno na fotografijama imali priliku da vide okrivljenog, a koje fotografije su im pokazali policijski službenici u policijskoj stanici u Kladovu i pre toga na graničnom prelazu, čime je narušena zakonitost ove dokazne radnje i postupljeno suprotno odredbama člana 90. i 100. ZKP i člana 235. stav 9. ZKP. Navedenim postupanjem policijskih službenika dokazna radnja prepoznavanja je kontaminirana ranijim nezakonitim prepoznavanjem sa fotografija od 18.07.2023. godine.

Iz spisa predmeta proizlazi da je zapisnik o prepoznavanju lica od strane svedoka PS Kladovo Ku 36180/23 od 03.08.2023. godine, sačinjen u prisustvu ovlašćenog službenog lica Zorana Filipovića, zamenika javnog tužioca Nenada Srzentića i zapisničara Nenada Danilovića, kao i branioca okrivljenog advokata Radoslava Nedeljkovića, da je isto izvršeno u posebnoj prostoriji, da je konstatovano da je postupljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 100. ZKP, a da je prepoznavanje obavio svedok – oštećeni DD, između pet lica uvedenih u prostoriju i sa verovatnoćom od 100 posto prepoznao lice pod brojem 3. - AA kao izvršioca krivičnog dela. Branilac okrivljenog je odbio da potpiše zapisnik o prepoznavanju jer njegove primedbe nisu unete u zapisnik, smatrajući da je ova dokazna radnja preduzeta nezakonito.

Iz spisa predmeta proizlazi da su svedocima GG i DD na graničnom prelazu pokazane fotografije okrivljenog AA.

Osnovano se podnetim zahtevima branilaca ističe da je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno odredbama člana 90. i 100. ZKP.

Odredbom člana 100. ZKP propisano je da, ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog Zakonika. Član 90. u stavu 1. ZKP propisuje da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao. Stavom 2. istog člana je propisano da će prepoznavanje lica u predistražnom postupku i u istrazi obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka, niti svedok može da vidi to lice pre nego što pristupi prepoznavanju.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju svedocima GG i DD pokazane fotografije okrivljenog na graničnom prelazu i da su okrivljenog videli u hodniku pre izvršenog prepoznavanja, ovakvim postupanjem policijskih službenika i javnog tužioca, navedena procesna radnja je kontaminirana, pa se ovako sačinjen zapisnik o prepoznavanju lica od strane svedoka PS Kladovo Ku 36180/23 od 03.08.2023. godine, ne može se koristiti kao dokaz. Zbog toga je navedeni zapisnik, koji je sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu, dokaz koji je izveden suprotno odredbama člana 90. i 100. ZKP, odnosno izričitoj zakonskoj zabrani da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka, niti svedok može da vidi to lice pre nego što pristupi prepoznavanju, odnosno nezakonit dokaz.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, iako se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, nižestepenim presudama nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da ova procesna povreda ne dovodi do ukidanja presude (rešenja), ukoliko je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda (rešenje).

U konkretnom slučaju pravnosnažne presude se zasnivaju na dokazima izvedenim u toku postupka i to: zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA pred OJT Negotin br. Kto 291/23 od 18.07.2023. godine, zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA pred OJT Negotin br. Kto 291/23 od 19.07.2023. godine, zapisniku o ispitivanju svedoka DD iz ... pred OJT Negotin Kt 291/23 od 18.07.2023. godine, zapisniku o ispitivanju svedoka GG pred OJT Negotin Kt 291/23 od 18.07.2023. godine, zapisniku sa glavnog pretresa od 21.05.2025. godine sa iskazima DD i GG, spisima predmeta Osnovnog suda u Negotinu K 145/23 i pravnosnažnim presudama K 145/23 od 19.09.2023. godine, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Kladovo br.40134 /23 od 18.07.2023. godine, listingu prelazka državne granice Republike Srbije – MUP od početka 2023. godine za lice BB, zapisniku o saslušanju osum. EE iz ... sačinjenom pred OJT Negotin u predmetu Kt 291/23 od 04.08.2023. godine, KT 317/23 od 07.08.2023. godine u predmetu K 145/23, iskazu svedoka EE iz ..., te zahteva Interpola preko PS OZ SK Kladovo od 15.08.2023. godine, forenzičko – tehničkoj dokumentaciji br Ku 36180/2023-1 od 04.09.2023. godine, austrijskoj saobraćajnoj dozvoli za PMV marke „...“ tip „...“ reg.oznake ... i asutrijskoj saobraćajnoj dozvoli za priključno vozilo marke „...“ tip „...“ reg.oznake ..., obe saobraćajne dozvole na ime VV, izvodu iz KE za okr. BB od 18.07.2023. godine i okr. AA od 19.07.2023. godine, na osnovu kojih dokaza je očigledno da bi i bez zapisnika o prepoznavanju lica od strane svedoka PS Kladovo Ku 36180/23 od 03.08.2023. godine, bila doneta ista presuda.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih ističe da se u konkretnom slučaju može eventualno raditi o privrednom prestupu, a ne o elementima krivičnog dela, ali ne navodi koji privredni prestup je u pitanju. Pored toga, branilac ističe da je u konkretnoj situaciji okrivljeni prevozio putnike kao fizičko lice a ne kao vlasnik firme, kao i da je imao licencu za prevoz putnika, što sve predstavlja sopstvena činjenična zaključivanja branioca, kojim pitanjima su se bavili u svojim odlukama nižestepeni sudovi, na koji način branilac okrivljenih polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima, odnosno ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih ističe i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi, kao i razlozima navedenim u presudi.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković