Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, nastale pred VJT u Novom Sadu i pred sudom, u iznosu opredeljenom u izreci, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom drugim navedene presude, prema okrivljenom Draganu Ćurčiću, na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP, odbijena je optužba da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno članu 265. stav 1. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 56/26 od 11.02.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Novom Sadu i branilaca okrivljenog Dragana Ćurčića i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 4/18 od 23.10.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Dragana Ćurčića, advokat Ljubomir Apro, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Ćurčića, je neosnovan.

Bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Dragana Ćurčića, obrazlaže navodima da je prvostepeni sud u izreku presude iza reči „ugovarao prodaju droge“, uneo reči „u prethodnom periodu“, iako takva okolnost nije bila obuhvaćena optužbom, čime je, prema stavu branioca, proširen činjenični osnov optužbe i povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog Dragana Ćurčića i na isto krivično delo – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje krivičnog dela dela datog u optužnom aktu VJT u Novom Sadu Kto 6/18 (Kti 97/15) od 07.11.2016. godine.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije, a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, jer dodavanjem reči „u prethodnom periodu“, okrivljenom nije povećana kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, pa samim tim nije ni otežan položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije, već je sud navedenim izmenama, suprotno navodima branioca, činjenični opis izreke prilagodio i uskladio sa utvrđenim činjenicama, pri čemu su bitna obeležja krivičnog dela, kao i objektivni i subjektivni identitet optužbe i presude, ostali nepromenjeni, o čemu se jasno izjasnio i drugostepeni sud.

Naime, izraz „u prethodnom periodu“ sam po sebi ne predstavlja novu inkriminaciju, jer njime nije opisana zasebna radnja izvršenja, niti je okrivljenom stavljena na teret dodatna kriminalna delatnost, već je reč o okolnosti koja bliže pojašnjava već opisano postupanje okrivljenog.

S obzirom na to da sud nije uneo nove činjenice, niti je proširio optužbu, već je ostao u okvirima istog događaja i istog činjeničnog osnova, to se po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Ćurčića, ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ostali navodi zahteva, kojima se osporavaju činjenični zaključci nižestepenih sudova u pogledu namere okrivljenog da opojnu drogu drži i prenosi radi prodaje, kao i ocena izvedenih dokaza, od strane Vrhovnog suda nisu razmatrani, budući da istima branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković