Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.138/25 od 26.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Miroslava Aleksića i presuda Osnovnog suda u Loznici K br.421/24 od 05.12.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene, advokat Miroslav Aleksić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da radnje izvršenja za koja je okrivljena oglašena krivom su objektivno nepodobne da dovedu do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, pa samim tim što nema primene nasilja ni ugrožavanja telesnog integriteta već se radi o međusobnom upućivanju uvreda i svađi, pa nema ni elemenata krivičnog dela nasilje u porodici.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, ovakvi navodi zahteva su neosnovani.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, dok je u stavu 3. istog člana navedeno da ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljena AA sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svog dela čije je izvršenje htela i svesna da je njeno delo zabranjeno „primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo članova svoje porodice, svog sina maloletnog oštećenog ... i svoje majke ... na taj način što je u alkoholisanom stanju najpre vređala svoju majku ... rekla da je go.no, da nije nikakav čovek, da joj je upropastila dete i da joj je otela dete, a zatim i zapretila da će maloletnog oštećenog BB smestiti u Dom u Kruševcu, da će ga tamo unakaziti, da će sin BB da strada, da će ga ona ubiti ako ga niko drugi ne ubije, pa je zapretila i majci da će i nju ubiti, nakon čega su je oštećeni izgurali iz stana, ali je ona lupala na vrata i galamila pa su je oni pustili da uđe i kada je ušla u stan, nastavila je da ih vređa i ponovo zapretila maloletnom oštećenom BB da će ga ubiti i da će mu iseći lice“.

Po oceni ovoga suda, činjenični opis radnji izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljena i oglašena krivom pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja krivičnog dela, tako i posledice. Okrivljena je, suprotno navodima u zahtevu, na način opisan u izreci prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom, opisanim radnjama izvršenim na dan 28.03.2024. godine primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo oštećenih, uz pretnje da će napasti život i telo oštećenih, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva, kao i povreda zakona iz člana 438. stsav 2. tačka 2) ZKP jer su razlozi presude nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i sadržini zapisnika.

Branilac dalje u podnetom zahtevu navodi da okrivljena nije primenila nasilje prema oštećenom maloletnom BB ni prema svojoj majci VV, da nije pretila majci, da nisu tačni navodi da je pocepala zavesu ni da su je oštećeni izgurali iz stana i ukazuje na protivrečnost iskaza oštećenog BB u pogledu činjenice da li se plaši okrivljene i na okolnosti koje sud nije cenio povrede kod okrivljene, koje ukazuju da je ona žrtva nasilja i činjenice da je izveštaj Centra za socijalni rad u Loznici dat samo na osnovu saslušanja oštećene bez uvida u trenutno stanje i uzimanja u obzir ponašanja maloletnog oštećenog BB.

Napred iznetim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković