Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 6694/2013 od 30.01.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog S.I., advokata A.G. i presudu Osnovnog suda u Požarevcu 40K. 1289/11 od 08.08.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.I., adv. A.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, da preinači drugostepenu i prvostepenu presudu i da okrivljenog oslobodi ili da presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. S.I., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.I. je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija označene pravnosnažne presude zbog povrede zakona, ne opredeljujući, u smislu čalana 485. stav 4. u vezi sa stavom 1. ZKP, o kojoj tačnoj povredi zakona je reč, a sa obrazloženjem da je okrivljenom privatnom tužbom privatnih tužilaca stavljeno na teret krivično delo kleveta koje je u međuvremenu dekriminalizovano, pa da sud nije mogao okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo uvreda i da je time povređen i objektivni identitet između privatne tužbe i presude, čime ukazuje na prekoračenje optužbe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući, prednjim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, istovetne navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude kao neosnovane, drugostepeni sud je u svojoj presudi, na strani 2 stav poslednji zaključno sa stranom 3 stav prvi, dao potpune i pravilne razloge zbog čega prihvata kao pravilnu pravnu ocenu i argumentaciju prvostepenog suda, prema kojoj su radnjama za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, istovetnim radnjama za koje je optužen privatnom krivičnom tužbom, ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i zbog čega nalazi da tom odlukom, nasuprot navodima žalbe branioca okrivljenog, nije povređen objektivni identitet optužbe vezano za okolnost da su privatnom tužbom radnje okrivljenog kvalifikovane i kao krivično delo kleveta iz člana 171. stav 1. KZ, koje je pre donošenja prvostepene presude (Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika- „Službeni glasnik RS“ br. 121/2012 od 24.12.2012. godine) prestalo da postoji kao krivično delo, a te razloge drugostepenog suda u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, bez njihovog detaljnog ponavljanja, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog pogrešne ocene i neprihvatanja od strane suda iskaza svedoka koji potvrđuju odbranu (alibi) okrivljenog i poklanjanja vere iskazima svedoka koji su poznanici privatnih tužilaca i stoga pristrasni. Takođe, branilac ističe da sud ne daje dovoljne i jasne razloge za neprihvatanje odbrane okrivljenog, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. stav 5. ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.I. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                   Janko Lazarević,s.r.