Okrivljeni je obavezan i da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 30.920,00 dinara, te da na ime paušala plati iznos od 6.000,00 dinara, kao i da oštećenima na ime troškova krivičnog postupka plati ukupan iznos od 235.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 18/25 od 13.02.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju i branioca okrivljenog AA - advokata Milene Milošević, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 225/24 od 25.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Milena Milošević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 2. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, te na povrede zakona iz člana 409. ZKP i člana 68. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, te da je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, pa je prvostepeni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju postoji ovlašćeni tužilac zbog činjenice da su se oštećeni tokom postupka izjasnili da se pridružuju krivičnom gonjenju, obzirom da su se oštećeni izjašnjavali u odnosu na krivično delo izazivanje opšte opasnosti, te se prema stavu branioca zbog toga ne može smatrati da je u konkretnom slučaju postojao ovlašćeni tužilac.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je ocenio neosnovanim, obzirom da su istovetni navodi isticani i u žalbi branioca okrivljenog, podnetoj protiv prvostepene presude i bili su predmet razmatranja Višeg suda u Prokuplju, kao drugostepenog, koji je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3. stav 4. i 5. svoje odluke izneo jasne i argumentovane razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Naime, u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, te da je na glavnom pretresu optužni akt izmenjen na taj način što su u činjenični opis dodate radnje koje bi odgovarale krivičnom delu uništenje i oštećenje tuđe stvari dok je izostao jedan od elemenata krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, na koji način je prema stavu branioca okrivljeni doveden u nepovoljniji položaj, dodavanjem veće kriminalne količine.

Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na povrede zakona iz člana 68. ZKP i iz člana 409. ZKP, zbog kojih povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenima nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković