Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1327/15 od 23.02.2016. godine delimično je usvojena zajednička žalba okrivljenog B.S. i njegovog branioca advokata G.S., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Vranju K 76/14 od 05.05.2015. godine u pogledu pravne ocene dela, tako što je Apelacioni sud u Nišu protivpravne radnje okrivljenog za koje je navedenom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5.u vezi stava 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba okrivljenog u preostalom delu, kao i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju i branioca okrivljenog B.S., advokata S.N., odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog B.S., advokat G.S., u smislu člana 485. st. 1. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog B.S. osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili tako što će odbiti optužbu usled zastarelosti gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog B.S., smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog B.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je došlo do prekoračenja granica optuženja, jer je pobijanom drugostepenom presudom preinačena pravna kvalifikacija u odnosu na pobijanu prvostepenu presudu i okrivljeni B.S. je oglašen krivim da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, a koje delo ovom optuženom nije bilo stavljeno na teret optužnim aktom već mu je bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi st. 1. i 3. KZ, te sud u tom smislu nije raspravljao optužni akt u granicama optuženja.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni B.S. izrekom prvostepene presude oglašen krivim za isti činjenični opis kako mu je to i stavljeno na teret optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 264/04 od 23.05.2006. godine, preciziranim podneskom od 30.04.2015. godine na glavnom pretresu 05.05.2015. godine, te da je pobijanom drugostepenom presudom, prvostepena presuda izmenjena samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa je okrivljeni B.S. umesto za krivično delo iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi st. 1. i 3. KZ (koje mu je bilo stavljeno na teret optužnim aktom i za koje je osuđen pobijanom prvostepenom presudom) osuđen za izvršenje krivičnog dela iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, pri čemu sud nije menjao činjenični opis naveden u preciziranom optužnom aktu.

S tim u vezi, a imajući pri tome u vidu da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja optužbe u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenog B.S., već je okrivljeni oglašen krivim za iste radnje pri istim činjenicama i okolnostima na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga po oceni ovog suda neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.S. ističe da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u pobijanim presudama doneta pogrešna odluka o troškovima postupka, budući da su nižestepeni sudovi okrivljenog B.S. obavezali da plati troškove postupka oštećenima, iako okrivljeni B.S. nijednom svojom radnjom nije izazvao postupak i nije doprineo da isti traje više od 10 godina, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP je propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim izreći će u presudi da je dužan da nadoknadi troškove krivičnog postupka.

Polazeći od navedenog, a kako je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, to je, po oceni ovog suda, u smislu citiranih zakonskih odredbi okrivljeni dužan da oštećenima u predmetnom postupku DP „G.“ iz V. i N.M. nadoknadi troškove postupka koje su ovi oštećeni imali.

Iz iznetih razloga po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, budući da je po oceni branioca izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi i razlozima presude, te da presuda uopšte nema razloge o odlučnim činjenicama i da postoji znatna protivrečnost između navedenih razloga presude sa jedne strane i sadržine isprava i zapisnika o isprava sa druge strane, a zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude. S tim u vezi branilac u zahtevu ukazuje na delove izreke pobijane prvostepene presude i obrazloženja iste, koji su po njegovoj oceni nerazumljivi i kontradiktorni.

Branilac okrivljenog ističe i to da su u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povređeni čl. 73. stav 3. tačka 4) i 78. stav 2. ZKP, budući da su okrivljeni u ovom postupku B.S. i S.M. imali istog branioca, iako su, njihovi interesi tokom postupka bili različiti.

Ostalim navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog B.S. ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, jer, po oceni branioca, nižestepeni sudovi u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda nisu izveli sve predložene dokaze, a one koje su izveli tokom postupka su pogrešno tumačili. U tom smislu, u zahtevu se ukazuje na pogrešna tumačenja i ocenu pojedinih dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz čl. 73. stav 3. tačka 4), 78. stav 2, 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog B.S. u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                             Janko Lazarević,s.r.