Istom presudom okrivljenom je primenom odredbe člana 84. KZ izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem okrivljenog, ali ne duže od izrečene kazne zatvora a vreme provedeno u ustanovi uračunaće se u kaznu zatvora. Okrivljeni je obavezan da naknadi i troškove krivičnog postupka i to troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava suda u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 78/14 od 19.03.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog I.B. a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 3K br. 665/13 od 01.11.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni I.B., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev a pobijane pravnosnažne presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spisa predmeta i navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog I.B., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povreda odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku, a odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a, određeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti od 30.04.2014. podneo okrivljeni I.B., za šta po zakonu nema ovlašćenje, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP-a, to je Vrhovni kasacioni sud ovaj zahtev okrivljenog I.B. na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 483. stav 3. ZKP-a odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                              Nevenka Važić, s.r.