Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nenada Milojevića - advokat Dragan Šaponjić, zbog povreda zakona iz člana 74. tačka 2), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini presude Višeg suda u Smederevu K.56/18 od 18.10.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1195/19 od 04.03.2020. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači navedene presude u korist okrivljenog, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, imajući u vidu sadržaj zahteva, odredi odlaganje, odnosno prekid izvršenja pravnosnažne presude Višeg suda u Smederevu K.56/18 od 18.10.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 74. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Nenada Milojevića u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog Nenada Milojevića sačinjenom u Policijskoj stanici u Smederevskoj Palanci dana 25.09.2018. godine pod brojem KU.1329/18, a bez kog nezakonito pribavljenog dokaza, koji je shodno odredbama članova 16. stav 1, 84. stav 1. i 2. i 237. stav 1. i 2. ZKP trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika i odbrane okrivljenog Nenada Milojevića date na istom, branilac ističe da je dokazna radnja saslušanja okrivljenog, a kojom prilikom je on dao „samooptužujući iskaz“, izvršena nezakonito i to protivno odredbama članova 9, 68, 85. stav 2. i 3, 86, 288. stav 2. i 289. stav 1. ZKP. Po stavu branioca saslušanje okrivljenog je izvršeno nezakonito iz razloga jer, iako su za Nenada Milojevića postojali osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela i to po prijavi - obaveštenju Centra za socijalni rad opštine Smederevska Palanka od 21.09.2018. godine i prijavi BB od 19.09.2018. godine po kojima je policija započela predistražni postupak prema njemu, u konkretnom slučaju on je dana 25.09.2018. godine u PS Smederevska Palanka pozvan i ispitivan kao građanin radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku i to bez prisustva branioca i javnog tužioca, pri čemu je Nenad Milojević kritičnom prilikom mogao da bude pozvan samo u svojstvu osumnjičenog kako je to predviđeno odredbom člana 289. stav 1. ZKP, uz izričito upozorenje osumnjičenog u pozivu da ima pravo da uzme branioca (povređene odredbe članova 288. stav 2. i 289. stav 1. ZKP). Dalje se ističe da je ovo nezakonito ispitivanje Nenada Milojevića od strane policijskog službenika VV trajalo nekoliko časova, uz obmanu, pretnje i vršenje psihičkog i fizičkog pritiska na njega da prizna navode krivične prijave i to sve do trenutka dok Nenad Milojević nije priznao da je učinilac krivičnog dela prema maloletnoj AA (povređene odredbe članova 9. i 86. ZKP), a na način kako je to navedeno i opisano u predočenoj mu krivičnoj prijavi, da bi tek nakon ovog njegovog iznuđenog priznanja, koje je kasnije uneto u sporni zapisnik, pozvan branilac po službenoj dužnosti i Nenadu Milojeviću je saopšteno da je dobio status osumnjičenog, a čime je po stavu branioca u konkretnom slučaju učinjena i povreda zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP jer je za krivično delo za koje se Nenad Milojević sumnjičio s obzirom na zaprećenu kaznu predviđena obavezna odbrana, a on je nezakonito ispitivan nekoliko časova bez prisustva branioca. Osim toga, ističe se i da Nenadu Milojeviću, pre predočavanja krivične prijave, nije saopšteno i omogućeno da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP, između ostalog nije mu saopšteno da može da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju, da bez branioca nije dužan da odgovara na postavljena pitanja i da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, te da nakon toga nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, obzirom da u zapisnik nije uneta izričita izjava okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, već je u zapisnik samo uneta konstatacija da okrivljeni razume šta mu se stavlja na teret i izjavljuje da će izneti svoju odbranu bez prisustva branioca (povređene odredbe članova 68. i 85. stav 2. i 3. ZKP).

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, po odredbi člana 288. stav 1. ZKP policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, a po odredbi člana 289. stav 2. ZKP ako u toku prikupljanja obaveštenja od građanina policija oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju policija pozvala Nenada Milojevića u svojstvu građanina, a na osnovu obaveštenja Centra za socijalni rad opštine Smederevska Palanka od 21.09.2018. godine o tome šta je maloletna oštećena AA poverila školskom pedagogu, a vezano za fizičko maltretiranje od strane oca GG, te seksualno zlostavljanje od strane Nenada i DD, a nije ga pozvala na osnovu krivične prijave kako to u zahtevu netačno navodi branilac okrivljenog. Pri tome se u pomenutom obaveštenju ističe da se radi o detetu nižih intelektualnih kapaciteta i usporenog psihofizičkog razvoja u svim aspektima, te se traži od policije da preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se zaštitili interesi maloletnice. U takvoj situaciji od procene policijskog službenika zavisi da li se navedena lica mogu smatrati osumnjičenima ili ne, dakle, od te procene zavisi u kom svojstvu će policijski službenik pozvati ova lica.

U konkretnom slučaju, policijski službenik VV nije našao osnove sumnje za izvršenje krivičnog dela, zbog čega je sva navedena lica (pa i okrivljenog) pozvao u svojstvu građanina (kako je to sud utvrdio iz njegovog iskaza), a na šta je ovlašćen po članu 288. stav 1. ZKP. Kada je policijski službenik obzirom na izjavu Nenada Milojevića koju je dao prilikom prikupljanja obaveštenja, a povodom navedenog obaveštenja Centra za socijalni rad opštine Smederevska Palanka, ocenio da se građanin Nenad Milojević može smatrati osumnjičenom, tada je obavestio o tome nadležnog javnog tužioca.

Nadalje iz spisa predmeta i to zapisnika o saslušanju okrivljenog Nenada Milojevića sastavljenog pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU u Smederevu PS Smederevska Palanka dana 25.09.2018.godine pod brojem KU.1329/18 proizilazi da je okrivljeni Nenad Milojević prilikom saslušanja poučen o svojim pravima u predistražnom postupku u smislu člana 68. stav 1. ZKP (strane 2 i 3 zapisnika), te upozoren na pravo da sam izabere branioca ili da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti u smislu člana 85. stav 3. ZKP (strana 3 zapisnika), a u zapisniku je konstatovana i njegova izjava da pristaje da dâ iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti - advokata Borisa Pavlovića (strana 3 zapisnika). Stoji činjenica da je u navedenom zapisniku (strana 3 zapisnika) konstatovano da će okrivljeni izneti svoju odbranu bez prisustva branioca, ali je po oceni ovoga suda nesporno da se radi o grešci u pisanju zapisničara, a što je izjavila i sama zapisničarka ĐĐ na glavnom pretresu održanom dana 20.05.2019. godine, a osim toga ni sam okrivljeni nije osporio da je njegovom ispitivanju i sačinjavanju navedenog zapisnika prisustvovao branilac i da je saslušanje počelo nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem, pri čemu su navedeni zapisnik nakon njegovog čitanja, bez primedbi, postpisali i okrivljeni i njegov branilac.

Imajući u vidu navedeno, to se, po oceni ovoga suda, navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatra i odbrana okrivljenog Nenada Milojevića data na tom zapisniku, kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje saslušanja okrivljenog, pa se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a takođe se kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP.

Pored toga, kako je žalbom branioca okrivljenog Nenada Milojevića - advokata Dragana Šaponjića već ukazivano na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, te kako je Apelacioni sud u Beogradu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Smederevu K.56/18 od 18.10.2019. godine, žalbene navode branioca okrivljenog vezane za ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka ocenio neosnovanim i o tome na stranama 3, 4 i 5 drugostepene presude Kž1 1195/19 od 04.03.2020. godine izneo detaljne razloge, to je Vrhovni kasacioni sud ove razloge prihvatio kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Milojevića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što branilac svoj stav da je u konkretnom slučaju sud pogrešno primenio odredbe članova 16. i 112. stav 8. KZ suštinski obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da kako sud u pobijanim pravnosnažnim presudama nije utvrdio tačno vreme izvršenja krivičnog dela, to se u konkretnom slučaju nikako ne može znati da li je oštećena u vreme izvršenja krivičnog dela navršila ili ne 14 godina, odnosno da li je kritičnom prilikom bila dete, zbog čega je po mišljenju branioca sud u slučaju sumnje morao doneti presudu u korist okrivljenog, a shodno odredbi člana 16. stav 5. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 74. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Milojevića - advokata Dragana Šaponjića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić