Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, navodima da je okrivljenom AA, povređeno pravo na obaveznu odbranu, jer mu je prema stavu branioca, u periodu nakon što je zatečen u izvršenju krivičnog dela i uhapšen, a pre nego što je sproveden nadležnom javnom tužiocu „faktički bilo određeno policijsko zadržavanje“, zbog čega je prema navodima zahteva, okrivljeni morao imati branioca, i to od momenta zadržavanja.

Odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredbom člana 294. stav 1. ZKP propisano je da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. tog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. navedenog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. Stavom 2. navedenog člana propisano je da o zadržavanju, javni tužilac ili po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, dok je stavom 5. navedenog člana propisano da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS Osnovnom javnom tužiocu u Boru dostavio krivičnu prijavu sa prilozima, protiv okrivljenog AA zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, a u okviru koje se nalazi izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju uhapšenog AA, nadležnom javnom tužiocu, zatim iz spisa predmeta proizilazi i da je istog dana, nakon prijema krivične prijave javni tužilac saslušao okrivljenog u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, da je odmah nakon saslušanja, javni tužilac stavio predlog za određivanje pritvora okrivljenom, a o kom predlogu se, takođe istog dana, okrivljeni AA izjasnio u smislu člana 212. ZKP, pred sudijom za prethodni postupak Osnovnog suda u Boru, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, nakon čega je sud doneo pobijana rešenja.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljenom AA nije povređeno pravo na odbranu, jer nije povređena odredba člana 74. tačka 3) ZKP, s obzirom da je okrivljeni u postupku određivanja pritvora, sve vreme ( od momenta podnošenja predloga za određivanje pritvora od strane nadležnog javnog tužioca, ali i pre toga, već prilikom prvog saslušanja pred javnim tužiocem), imao branioca po službenoj dužnosti, advokata Pauna Jovanovića, pri čemu, od strane organa postupka pre određivanja pritvora nije doneto nikakvo rešenje o zadržavanju. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su pobijana rešenja doneta uz povredu člana 210. stav 1. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da je nižestepeni sud propustio da iznese konkretno obrazloženje, zbog čega se svrha koja se obezbeđuje pritvorom, ne može ostvariti nekom drugom merom. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 210. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić