Presudom Višeg suda u Čačku Kž.br.69/2017 od 23.03.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tomovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.160/14 od 30.01.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Tomović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.160/14 od 30.01.2017. godine i Višeg suda u Čačku Kž.br.69/2017 od 23.03.2017. godine ili da navedene presude preinači i na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, isticanjem da iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, obzirom da u dokaznom postupku nije utvrđen osnovni uzrok predmetne saobraćajne nezgode, jer je veštak saobraćajne struke Dragan Davidović više puta menjao svoj nalaz u delu osnovnog uzroka, a u poslednjem izjašnjenju na glavnom pretresu nije mogao pouzdano da opredeli osnovni uzrok saobraćajne nesreće.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, navodeći da se nižestepene presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na iskazu veštaka saobraćajne struke Dragana Davidovića i ostalim dokazima izvedenim na glavnom pretresu održanom 30.01.2017. godine, te na iskazu stručnog savetnika Milorada Tipsarevića sa pretresa održanog 16.11.2016. godine, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ne osporava samu zakonitost navedenih dokaza, već zapravo ukazuje na neprimenjivanje odredaba člana 126. stav 1. i 2. ZKP od strane suda u toku glavnog pretresa koje je po mišljenju odbrane bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 126. stav 1. i 2. ZKP.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 126. stav 1. i 2. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tomovića ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić