Na osnovu odredbe člana 83. stav 1. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana, koja će se izvršavati u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, s tim što se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora.

Istom presudom okrivljeni Aleksandar Savić obavezan je da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 413/24 od 23.07.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Savića i prvostepena presuda je potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 413/24 od 13.03.2025. godine, u stavu prvom, delimično je ostavljena na snazi presuda istog suda Kž1 413/24 od 23.07.2024. godine, u delu u kome je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Savića, a u stavu drugom, usvajanjem žalba javnog tužioca OJT u Aleksincu, preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 83/24 od 09.05.2024. godine, u delu odluke o kazni, pa su okrivljenom zbog krivičnih dela za koja je tom presudom oglašen krivim utvrđene kazne zatvora i to: zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 9 (devet) meseci, a zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 3 (tri) godine i uzeta je kao pravilno utvrđena kazna zatvora izrečena presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 221/23 od 30.10.2023. godine, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 6 (šest) meseci, pa je okrivljeni Aleksandar Savić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.02.2024. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 413/24 od 13.03.2025. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Savića, advokat Ivan Stanojević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda odredbi članova 269, 275, 278, 444. stav 2., 445, 453 i 455. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i pobijanu presudu, u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) i stav 2. ZKP preinači u celini i ostavi na snazi u potpunosti presudu istog suda Kž1 413/24 od 23.07.2024. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 83/24 od 09.05.2024. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Savića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je donošenjem pravnosnažne presude povređena odredba člana 453. ZKP. U vezi sa tim, branilac navodi da je Apelacioni sud u Nišu, iako nije bilo zakonskog osnova za poništenje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti prvostepene presude Osnovnog suda u Aleksincu K 83/24 od 09.05.2024. godine koja je postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 413/24 od 13.03.2025. godine, preinačio ovu presudu u nepovoljnijem smislu za okrivljenog i osudio ga na strožiju kaznu zatvora, čime je povredio zabranu preinačenja na njegovu štetu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa se utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 83/24 od 09.05.2024. godine okrivljeni Aleksandar Savić, oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 meseci i krivičnog dela iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i opozvana mu je uslovna osuda izrečena presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 221/23 od 30.10.2023. godine i uzeta kao pravilno utvrđena kazna zatvora iz te presude, u trajanju od 6 meseci, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio branilac okrivljenog Aleksandra Savića, o kojoj žalbi je odlučio Apelacioni sud u Nišu presudom Kž1 413/24 od 23.07.2024. godine i istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Međutim, iz spisa takođe proizilazi da je protiv presude Osnovnog suda u Aleksincu K 83/24 od 09.05.2024. godine žalbu blagovremeno izjavio i javni tužilac OJT u Aleksincu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, o kojoj žalbi drugostepeni sud presudom Kž1 413/24 od 23.07.2024. godine, nije odlučio, jer mu ista nije bila dostavljena od strane prvostepenog suda. Povodom inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni javni tužilac je ukazao na ovaj propust prvostepenog suda i predložio da OJT u Aleksincu spise predmeta vrati prvostepenom sudu, kako bi taj sud zbog učinjenog propusta, stavio van snage klauzulu pravnosnažnosti i izvršnosti prvostepene presude, što je prvostepeni sud i učinio, te su spisi predmeta ponovo dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu, radi odlučivanja o žalbi javnog tužioca OJT u Aleksincu, nakon čega je Apelacioni sud u Nišu ponovo održao sednicu veća i doneo pobijanu presudu - Kž1 413/24 od 13.03.2025. godine, kojom je, u stavu drugom, preinačena prvostepena presuda, u delu odluke o kazni i okrivljenom je zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 meseci, zbog krivičnog dela iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i uzeta je kao pravilno utvrđena kazna zatvora izrečena presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 221/23 od 30.10.2023. godine, u trajanju od 6 meseci, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Dakle, nesporno je, da je okrivljenom pobijanom presudom, zbog krivičnog dela iz člana iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, utvrđena kazna zatvora u dužem trajanju i da je isti osuđen na strožiju krivičnu sankciju odnosno jedinstvenu kaznu zatvora u dužem trajanju. Međutim, zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, na koju ukazuje branilac može nastati u procesnoj situaciji kada je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, kako je to predviđeno odredbom člana 453. ZKP. U konkretnom slučaju, protiv navedene prvostepene presude, žalba je izjavljena u korist okrivljenog (od strane branioca okrivljenog), ali i na štetu okrivljenog (od strane OJT u Aleksincu i to zbog odluke o krivičnoj sankciji), zbog čega je po oceni Vrhovnog suda, pobijana presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 413/24 od 13.03.2025. godine, doneta u saglasnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Samim tim, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekršena zabrana iz člana 453. ZKP, te time nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer je sud u pogledu pravne kvalifikacije, a tako i krivične sankcije, okončao krivični postupak pravilnom primenom odredaba krivičnog zakona.

U ostalom delu zahteva branilac osporava zakonitost postupka skidanja klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti, koji je prethodio donošenju pobijane presude, isticanjem bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda odredbi članova 269, 275, 278, 444. stav 2., 445, 453 i 455. stav 3. ZKP, koje shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog čega od strane ovog suda nisu razmatrane.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovao ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Savića, advokata Ivana Stanojevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, isti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković