Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se neosnovano ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer su bazirane i donete na osnovu dokaza koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku. Odbrana nalazi da je naredba o pretresu stana nezakonita jer ne sadrži obrazloženi predlog javnog tužioca niti ostale elemente iz člana 155. ZKP koje regulišu pretresanje na osnovu naredbe, pa su samim tim nezakoniti dokazi i zapisnik o pretresanju stana kao i potvrde o privremeno oduzetim predmetima koje su sačinjene toga dana - prilikom pretresanja stana.

Odredbom člana 158. stav 1. ZKP je regulisano pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe suda: „javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija i lica koja se tu zateknu: 1) uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije; 2) ako neko zove u pomoć; 3) radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela; 4) radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog; 5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je 09.04.2014. godine pretres stana i drugih prostorija na adresi: ..., ulica ..., izvršen od strane ovlašćenih službenih lica MUP RS PS Zemun, u smislu odredbe člana 158. stav 1. ZKP, bez naredbe suda, uz saglasnost i u prisustvu držaoca stana - Nemanje Osmanovića (uz prisustvo advokata Mateje Čajića - branioca tada osumnjičenog Nemanje Osmanovića i dva punoletna građanina) o čemu je sačinjena pisana dokumentacija: zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija Ku 110/14 od 09.04.2014. godine, koji je potpisan, bez primedbi od strane svih prisutnih lica, te potvrda o privremeno oduzetim predmetima od Nemanje Osmanovića Ku 110/14 od 09.04.2014. godine i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od AA Ku 110/14 od 09.04.2014. godine.

Dakle, pobijane pravnosnažne presude se zasnivaju na dokazima pribavljenim u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. ZKP u zakonito sprovedenom postupku u skladu sa ZKP-om što suprotne navode u podnetom zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, čini neosnovanim.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da okrivljenom nikada nije uručena niti prvostepena niti drugostepena odluka čime se ukazuje na povredu odredbe iz člana 246. ZKP; da su iskazi policijskih službenika u potpunoj koliziji i kontradiktornosti čime se ukazuje na odredbu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; da su iskazi svedoka suprotni zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija; da nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo; da tokom krivičnog postupka nije dokazano postojanje umišljaja i dr, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Kako povreda navedenih odredaba: člana 246. ZKP; člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, Dragoš Cukavac ukazuje i na povredu odredbe člana 52. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje „član 485. stav 1.“, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu branilac okrivljenog nije naveo razlog za podnošenje zahteva niti je uz zahtev dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nema propisan sadržaj, u odnosu na napred navedene povrede zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                               Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić