U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.S., zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.S., advokata U.C., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 164/2014-84 od 14.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 172/16 od 10.02.2016. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 27.05.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 164/2014-84 od 14.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 172/16 od 10.02.2016. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 164/2014-84 od 14.09.2015. godine, okrivljeni Ž.S. i okrivljeni R.V., oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine. Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno oštećenom N.M. isplate na ime naknade štete iznos od 79.405,70 dinara u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ž.S., advokat U.C., zbog povreda zakona iz člana 2. Krivičnog zakonika i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će preinačiti navedene presude tako što će okrivljenog Ž.S. osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ ili ih ukinuti u delu u kome je okrivljeni Ž.S., oglašen krivim i u tom delu predmet vratiti na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.S. Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog Ž.S., našao:

Branilac okrivljenog Ž.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu ovog okrivljenog pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 2. Krivičnog zakonika i u vezi sa tim navodi da je jedini dokaz na kome se zasniva krivica okrivljenog Ž.S. iskaz okrivljenog R.V. dat pred radnicima Policijske stanice Golubac, dana 16.07.2013. godine, kada je naveo da je zajedno sa njim u izvršenju predmetnog krivičnog dela učestvovao i okrivljeni Ž.S., a da je takav iskaz iznuđen nedozvoljenim sredstvima – pretnjama i prinudom od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a i da su zapisnik sačinili sami radnici OUP-a koji je okrivljeni R.V. bio prinuđen da potpiše.

Po nalaženju ovoga suda pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se suštinski ukazuje iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog Ž.S. Ovo iz razloga, jer ovaj sud nalazi da je okrivljeni R.V. dana 16.07.2013. godine, saslušan od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a u skladu sa odredbama člana 89, 90. i 93. tada važećeg ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, nakon obavljenog poverljivog razgovora okrivljenog sa braniocem. Okrivljeni je pre navedenog saslušanja a u prisustvu branioca poučen od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a o pravima iz člana 89. stav 2. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), koja mu pripadaju kao okrivljenom, a između ostalog i o pravu na branioca iz člana 13. stav 3. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), te da nije dužan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja i da sve što izjavi može protiv njega biti upotrebljeno kao dokaz, što je konstatovano u navedenom zapisniku, kao i to da je okrivljeni isti pročitao i potpisao bez primedbi.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iskaz okrivljenog R.V. dat u pretkrivičnom postupku nije posledica upotrebe pretnje, prinude ili drugih nezakonitih postupanja od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a, kako se to zahtevom ističe, imajući pri tom u vidu da u zahtevu nisu konkretizovane pretnje, niti su imenovani radnici policije koji su navodno vršili pritisak na ovog okrivljenog u cilju iznuđivanja priznanja predmetnog krivičnog dela, te da sam okrivljeni nakon postupka koji je prema njemu sproveden u prostorijama OUP-a, protiv radnika OUP-a, nije podneo bilo kakvu prijavu zbog eventualne upotrebe nedozvoljenih sredstava. Ovo posebno kada se ima u vidu da okrivljeni R.V. u svojoj odbrani u navedenom zapisniku detaljno opisao izvršenje predmetnog krivičnog dela zajedno sa okrivljenim Ž.S. Sledstveno iznetom, zapisnik o saslušanju okrivljenog R.V. koje je obavljeno od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a je pribavljen na zakonit način u skladu sa odredbom člana 226. stav 9. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001) i na istom se presuda može zasnivati.

Iz iznetih razloga, branilac okrivljenog Ž.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Ž.S. ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ističući da je izreka presude protivurečna sama sebi kao i da su razlozi pravnosnažne presude protivrečni izreci, da presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja kao i da su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni, a o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude u sadržini isprave ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava, pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.S. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                           Janko Lazarević,s.r.