Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ilira Sokolija, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Ilira Sokolija - advokata Jasmine Vidanović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 726/2024 od 17.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 07.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Ilira Sokolija - advokata Jasmine Vidanović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 726/2024 od 17.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 od 31.10.2024. godine okrivljeni Ilir Sokoli je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru počev od 13.10.2023. godine pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Pirotu iznos od 111.375,00 dinara, a sudu iznos od 918.430,00 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 8.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 726/2024 od 17.01.2025. godine u stavu prvom izreke odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Ilira Sokolija i njegovog branioca, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 od 31.10.2024. godine. U stavu drugom izreke presude obavezan je okrivljeni Ilir Sokoli da Apelacionom sudu u Nišu na ime troškova krivičnog postupka i to odbrane od strane branioca po službenoj dužnosti pred sudom pravnog leka plati ukupan iznos od 46.740,00 dinara, a u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Ilira Sokolija - advokat Jasmina Vidanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 od 31.10.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 726/2024 od 17.01.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedene presude.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Ilira Sokolija - advokata Jasmine Vidanović, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, pak, određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda. Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Jasmina Vidanović je rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pirotu A.br.412/23 od 13.10.2023. godine, na osnovu člana 74. tačka 2) ZKP, postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom Iliru Sokoliju, jer se protiv okrivljenog vodi postupak zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 12 godina. Odbrana po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, obavezna je za ceo tok krivičnog postupka i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, čime je ta odbrana u procesnom smislu iscrpljena.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom Iliru Sokoliju u predmetu Višeg suda u Pirotu K.br.30/24 pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 726/2024 od 17.01.2025. godine, te kako je nakon pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podnela advokat Jasmina Vidanović, koja je okrivljenom u tom postupku bila postavljena za branioca po službenoj dužnosti, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP), imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažno okončanog postupka, pa je predmetni zahtev stoga nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković