postupajući u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno i sa umišljajem, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno,

-čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu 3K-82/15 od 29.10.2015. godine okrivljeni B.D. oglašen je krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6-šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 2-dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljenom B.D. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to opojne droge heroin neto mase 3,21 gram, kao predmet izvršenja krivičnog dela i okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će se odlučiti posebnim rešenjem.

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-415/16 od 29.03.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i presudu Višeg suda u Kragujevcu K-82/15 od 29.10.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. B.D., adv. Z.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP prvostepenu i drugostepenu preinači tako što će doneti odbijajuću presudu, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.D. je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijajući pravnosnažnu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ, ističe da je drugostepena presuda donesena u vreme kada je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo.

Prvostepenom presudom okr. B.D. oglašen je krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ koje je, prema činjeničnom opisu dela u izreci presude saglasno opisu u optužnom aktu, izvršeno 06.03.2010. godine i 04.03.2010. godine.

Za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ po zakonu se može izreći novčana kazna ili zatvor do tri godine.

Odredbom člana 103. tačka 6) KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i činjenicu da je krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ za koje je okr. B.D. optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom izvršeno radnjama okrivljenog od 04.03.2010. godine i 06.03.2010. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za to delo nastupila je 06.03.2016. godine.

Kako je drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu donesena 29.03.2016. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, koja okolnost isključuje svaku dalju procesnu radnju u pravcu krivičnog gonjenja okrivljenog, to je po pravilnoj primeni krivičnog zakona (član 422. tačka 3) ZKP), optužba prema okr. B.D. za to krivično delo u žalbenom postupku morala biti odbijena i u tom smislu prvostepena presuda preinačena. To drugostepeni sud nije učinio već je prvostepenu presudu potvrdio, što predstavlja povredu zakona iz 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ, na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je, otklanjajući učinjenu povredu zakona, primenom člana 422. tačka 3) ZKP, prema okr. B.D. odbio optužbu za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                         Bata Cvetković, s.r.