Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP branilac okrivljenog R.M.1, advokat R.M.2, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog „povreda odredaba krivičnog postupka pred oba suda i pogrešne primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje“ uz predlog da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Kraljevu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog R.M.1, advokat R.M.2, u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni R.M.1 krivično gonjen i osuđen za radnje koje nisu krivično delo. Polazeći od utvrđene činjenice da je maloletna oštećena u vreme predmetnog događaja imala šest godina, te od stavova različitih autora medicinskih nauka (detaljno prezentovanih u zahtevu) da kod deteta predpubertetskog uzrasta od osam odnosno deset godina polni organi nisu fiziološki dosegli nužnu razvijenost, odbrana izvodi zaključak da je nad oštećenom N.L. bilo nemoguće izvršiti polni akt - obljubu, bilo dobrovoljno, bilo na silu. S obzirom da, po stavu odbrane, obljuba nije moguća iz fizioloških razloga (zbog polne nezrelosti šestogodišnjeg deteta) to nije moguće ni postojanje svršenog krivičnog dela izvršenog radnjom - aktom izjednačenim sa činom obljube, koja sliči radnji izvršenja tog dela, a koja nije moguća.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni R.M.1 oglašen krivim „... prišao detetu, oštećenoj N.L., pa je poveo ka neosvetljenom delu parking prostora vodeći je ispred sebe, za koje vreme ju je rukama obuhvatio oko tela, ljubio po glavi, licu, vratu, rukama prevlačio po glavi, preko grudi, po stomaku, ruke zavlačio u njene helanke, povlačio na dole, tako je doveo do parkiranih vozila, za koje vreme je dete, oštećena N.L., rukama pokrila svoje oči, pa radi zadovoljenja svog polnog nagona, stao iza tela oštećene, svoje ruke prebacio preko njenih ramena, jednu ruku držao u predelu donjeg dela stomaka, dok je drugu uvukao oštećenoj u donji veš, pa je izvršio čin izjednačen sa obljubom, tako što je prstom više puta prodirao u njen polni organ i tom prilikom joj naneo lake telesne povrede u predelu trema vagine u vidu tri sveže oguljotine oko himena, koje pri kontaktu krvare ...“ proizlaze sva bitna obeležja, kako objektivna tako i subjektivna, bića krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, te su predmetne radnje okrivljenog R.M.1 pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz povredu zakona, odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog R.M.1 ocenjeni kao neosnovani. Pored toga identične navode branilac okrivljenog je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 4 i 5 je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni R.M.1 oglašen krivim, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da postoji opravdana sumnja da su u predmetnom krivičnom postupku postupali: sudija, tužilac i punomoćnik oštećene maloletne N.L. bez stečenih znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica protivno Zakonu o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima - „Službeni glasnik RS“, br. 32/13, protivno Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „Službeni glasnik RS“, br. 80/05 te protivno posebnom Protokolu kojim se propisuje postupanje pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja.

Međutim, u odnosu na ovaj deo zahteva Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao, jer odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP povreda navedenih propisa nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.