Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno, pri čemu ne ukazuje na koji način je sud povredio krivični zakon prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, već u obrazloženju zahteva zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, suštinski ističući da je kazna koja je izrečena okrivljenom previsoka i da nije pravilno odmerena. S tim u vezi, branilac ističe da je nejasno koje okolnosti je sud uzeo u obzir prilikom odmeravanja kazne i kako ih je cenio, te ukazuje na kontradiktornosti između pobijanih presuda u pogledu razloga koji se odnose na krivičnu sankciju. Pored ovoga branilac iznosi i sopstveno mišljenje da je okolnost da je okrivljeni neosuđivan trebala biti cenjena kao naročito olakšavajuća okolnost koja je u vezi sa ostalim okolnostima konkretnog slučaja morala dovesti do primene instituta ublažavanja kazne iz člana 56. stav 3. Krivičnog zakonika.

Iz ovih navoda zahteva, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, ističući da je činjenično stanje ostalo neutvrđeno, jer je sud odbio da ispita okrivljenog VV, prema kome je postupak razdvojen, u svojstvu svedoka, sa svim procesnim dužnostima koje svedok ima u toku postupka i eventualno obavi njegovo suočenje sa okrivljenim AA, na koji način bi bila izvršena celovita analiza odbrane okrivljenog AA u sklopu sa svim ostalim dokazima i utvrđena odlučna činjenica koja se odnosi na to gde se nalazio okrivljeni AA u trenutku povređivanja oštećenog.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Todorovića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković