Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Vasića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označio da je pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 439. ZKP, zbog koje povrede zakona je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, preko branioca.

Međutim, navedene odredbe regulišu povrede zakona koje mogu biti učinjene prilikom ocene da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, da li je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon, da li je odlukom o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odlukom o oduzimanju imovinske koristi proisteklo iz krivičnog dela povređen zakon, dakle, o ovim pitanjima odlučuje sud odlukom prilikom čijeg donošenja može povrediti odredbe člana 439. tač. 1), 2) i 3) ZKP.

Kako, sledstveno iznetom odlukom koju sud donosi prilikom ocene da li je nastupila relativna zastarelost izvršenja kazne ne mogu biti učinjene povrede zakona iz člana 439. tač. 1), 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim rešenjima povređen zakon iz člana 107. st. 1, 4. i 6. KZ isticanjem da je radnjom izdavanja poternice nadležnog organa prekinut tok zastarelosti radi izvršenja kazne, te da je u odnosu na izrečenu kaznu okrivljenom nastupila relativna zastarelost.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, budući da navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u napred citiranoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga bi bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kojom je, između ostalog, regulisano nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Rukovođen iznetim razlozima, a postupajući na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić