Rešenjem Višeg suda u Vranju Kv 256/14 od 27.04.2015. godine usvojen je prigovor okrivljenog B.J., njegovih branilaca i punomoćnika Privrivrednog društva „G.“ AD K.F., te je ukinuto privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela određeno rešenjem Višeg suda u Vranju POI 2/14 od 16.05.2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 356/15 od 25.11.2015. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju preinačeno je rešenje Višeg suda u Vranju Kv 256/14 od 27.04.2015. godine te je od okrivljenog B.J. iz J. privremeno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela navedena u stavovima I, II i III.

Protiv navedenog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2 356/15 od 25.11.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

- Branilac okrivljenog B.J., advokat N.S., na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povreda odredaba člana 25. i 26. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1), stav 2. i stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da podneti zahtev usvoji i pobijano rešenje preinači tako što će odbiti zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ili da isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Nišu;

- Okrivljeni B.J., lično, zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijano rešenje tako što će odbiti kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Vranju i potvrditi rešenje Višeg suda u Vranju Kv 256/14 od 27.04.2015. godine u celini ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje po žalbi Višeg javnog tužioca i to pred potpuno izmenjenim većem Apelacionog suda u Nišu i

- Punomoćnik privrednog društva „G.“ AD V. - advokat A.T., zbog povrede zakona - odredbe 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP sve u vezi sa odredbom člana 485. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog B.J., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.J., advokata N.S. je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata N.S., numerički se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 9) ZKP, te povredu krivičnog zakona iz član 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, zbirnim navodima da je pobijanim nezakonitim rešenjem učinjena gruba povreda odredbe člana 25. i 26. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Po stavu odbrane, pogrešan je i netačan zaključak suda da je znatna imovina koju poseduje okrivljeni u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, s`obzirom na to da je isti u potpunoj suprotnosti sa činjenicama i dokazima utvrđenim u postupku finansijske istrage i postupku privremenog oduzimanja imovine. U zahtevu se izlaže sopstvena detaljna analiza prihoda okrivljenog kao fizičkog lica i vlasnika privrednih subjekata i članova njegove uže porodice, te zaključuje da nisu bili ispunjeni kumulativni uslovi iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i to pre svega zbog nepostojanja osnovane sumnje da je predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela. Odbrana nalazi da sud pogrešno tumači i primenjuje odredbe člana 28. i člana 26. stav 1. i stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela za koje odredbe se zatim daje sopstveno tumačenje.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu branioca okrivljenog B.J. ocenio kao neosnovane. Naime, pravnosnažnom odlukom Apelacionog suda u Nišu Kž2 356/15 od 25.11.2015. godine je pravilno od okrivljenog B.J., protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo protiv privrede odnosno krivično delo zloupotreba odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kao vlasnika imovine, privremeno oduzeta predmetna imovina označena u izreci pobijanog rešenja. Pobijana odluka je zasnovana na dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, pri čemu je, između ostalog, cenjena visina prihoda koju su okrivljeni i njegova uža porodica ostvarili kao i vrednost imovine koju okrivljeni poseduje, te i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donet pravilan zaključak da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i zakonitih prihoda okrivljenog i njegove uže porodice, odnosno da postoji osnovana sumnja da je navedena imovina koja je predmet privremenog oduzimanja proistekla iz krivičnog dela. Dakle, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanim pravnosnažnim rešenjem nije povređena odredba člana 441. stav 3. ZKP, na koju se suštinski, bez numeričkog označavanja, ukazuje iznetim navodima u zahtevu branioca okrivljenog B.J.

Takođe podnetim zahtevom se ukazuje na, po stavu odbrane, grubo kršenje odredbe člana 26. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela koji propisuje da rešenje o privremenom oduzimanju mora da sadrži između ostalog „podatke o vrsti i vrednosti imovine koja se oduzima, a što pobijano rešenje u tački II i III ne sadrži.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane jer su pobrojane nekretnine - imovina, čije privremeno oduzimanje je određeno pobijanim rešenjem detaljno opisane navođenjem adresa; njihove površine izražene u metrima kvadratnim; katastarske opštine; broja katastarske parcele i broja zemljišnoknjižnog uloška u kome su upisane u evidenciju o nepokretnosti. Označavanje predmetnih nekretnina, na navedeni način, svakako predstavlja individualizaciju imovine koja se privremeno oduzima od vlasnika - okrivljenog, odnosno predstavlja precizno i jasno opredeljenje predmeta privremenog oduzimanja, u pobijanom rešenju, u smislu odredbe člana 26. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog B.J., podnet lično i zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika Privrednog društva „G.“ AD V., advokata A.T. su nedozvoljeni.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP, predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Iz iznetih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da okrivljeni lično, te punomoćnik privrednog društva, nisu ovlašćeni da podnesu ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, te je Vrhovni kasacioni sud našao da su isti nedozvoljeni, iz kog razloga su odbačeni u stavu II izreke ove presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, te člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.