Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Ana Grujičić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodeći da je pogrešno primenjen član 194. stav 1. KZ i da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ jer nema kontinuiteta, niti inteziteta ugrožavanja spokojstva. Naime, u konkretnom slučaju radi se o izolovanom slučaju, bez istorijata nasilja uz nedostatak kontinuiteta i trajnosti posledice. Takođe u radnjama okrivljenog nije ispunjen prag ozbiljnosti ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja oštećene jer nije dovoljan svaki verbalni sukob, već ponašanje koje po objektivnim kriterijumima dovodi do kontinuiranog stanja ugroženosti, a ne do kratkotrajnog afektivnog incidenta, kao i da opasna radnja rasprave u stanju afektivne napetosti i bitno smanjene uračunljivosti u vidu izrečene uvrede i lomljenja dve šoljice za kafu, po svom intezitetu i posledici ne dostiže prag krivičnopravne odgovornosti po članu 194. KZ, već pripada domenu porodičnog konflikta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Odredbom člana 112. stav 30. KZ propisano je kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra se da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni pretnjom da će napasti na život i telo, kao i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice – svoje supruge oštećene..., na taj način što je najpre dana 22.07.2024. godine, oko 23,00 časa, u sobi porodične kuće...pod dejstvom alkohola koje je konzumirao u kombinaciji sa lekovima, nakon kraće rasprave sa oštećenom, najpre o pod razbio dve šolje u kojim se nalazila kafa, a zatim zapretio oštećenoj da će kuvati kafu sve dok ima šolja, a da će on lupati, te da će je tući dok ne bude zvala policiju, nakon čega je istu vređao..., te je pesnicom lupao u vrata, što je čuo sin oštećene i okrivljenog koji je došao u sobu u kojoj su se nalazili oštećena i okrivljeni, te okrivljenom rekao da prestane da maltretira njegovu majku, naziva je kurvom, ponižava i tuče, te da ide napolje iz kuće, na šta je okrivljeni zapretio da ide da se ubije i izašao iz kuće, nakon čega je oštećena uplašena za sebe i svoju maloletnu decu, otišla u kuću njenog brata..., da bi joj nakon ponoći okrivljeni putem mobilnog telefona poslao fotografiju tableta i napisao „Uvek tvoj“, nakon čega je dana 23.07.2024. godine, u jutarnjim časovima, takođe pod uticajem alkohola i lekova, svojim automobilom došao do kuće brata oštećene, u kojoj su se u tom trenutku nalazile oštećena supruga i ćerka okrivljenog, kao i brat supruge okrivljenog, te je najpre lupao na vrata kada je brat oštećene izašao i pokušao da ga smiri, da bi okrivljeni oštećenoj odmah sa vrata rekao da se vrati kući, govoreći da ako ne dođu kući za sat vremena da će se ubiti, pri čemu je sam sebe udarao rukama po glavi i psovao brata oštećene, a što je uznemirilo oštećenu koja se uplašila....a okrivljeni je bio svestan svojih dela čije izvršenje je hteo, svestan da su njegova dela zabranjena, pri čemu su njegove sposobnosti da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, usled psihijatrijskog poremećaja – moždano organskog psihosindroma anksiozne depresivnosti i afekta besa, bile bitno smanjene.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja, obzirom da je okrivljeni u dva navrata upotrebio kvalifikovanu pretnju i drsko i bezobzirno ponašanje prema oštećenoj, što ukazuje na kontinuitet nasilja okrivljenog prema članu svoje porodice, a takvim njegovim ponašanjem je prouzrokovana posledica krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – svoje supruge koja je nakon prve radnje okrivljenog uplašena za sebe i svoju maloletnu decu otišla u kuću njenog brata, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog u odnosu na krivično delo izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 1. u vezi člana 30. KZ navodi da su izreka i obrazloženje presude nerazumljivi na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, a vezano za isto krivično delo u zahtevu se ističe i da nije utvrđeno postojanje imovine većeg obima u opasnosti, kao i da nije bilo stvarne, konkretne i neposredne opasnosti po život ili telo ljudi, na koji način se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Navedene povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, pa se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ane Grujičić, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković