Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Deska Uroševića – advokat Milena Pantović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati – na potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog i potvrdi o privremeno vraćenim predmetima oštećenom, na radnji prepoznavanja okrivljenog od strane oštećenog koja nije sprovedena saglasno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te na forenzičkom izveštaju, koji je prema stavu branioca nezakonit jer je policija oduzela obuću od okrivljenog u trenutku kada je imao svojstvo osumnjičenog, a da pri tome nije bio poučen o svojim pravima, te na izjavi o priznanju okrivljenog koju je okrivljeni dao bez prisustva advokata.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta utvrđuje se da su ovlašćena službena lica MUP- RS, PU Prokuplje, PS Kuršumlija dana 23.01.2024. godine izvršila uviđaj povodom obaveštenja da je oštećeni AA neposredno pre prijavljivanja događaja u svojoj kući zatekao NN lice, koje je pre ulaska obilo ulazna vrata, te koje je, kada je ugledalo oštećenog, pobeglo, o kom događaju je obavešten Osnovni javni tužilac u Kuršumliji, te koji je vršenje uviđaja poverio policiji, kao i da su uviđajem na licu mesta, prema zapisniku o uviđaju, na parketu uočeni tragovi obuće koji su izolovani sa lica mesta, a lice mesta forenzički obrađeno, o čemu je sačinjena forenzička dokumentacija.

Iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta od 27.01.2024. godine, utvrđuje se da je u konkretnom slučaju postupljeno po zahtevu kriminalističkog inspektora PS Kuršumlija, te da je u cilju rasvetljavanja krivičnog dela teška krađa na štetu oštećenog AA od okrivljenog Deska Uroševića fiksiran trag u vidu nespornog otiska obuće koju je imao na sebi u Policijskoj stanici Kuršumlija kada je obavljen razgovor na okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Dakle, iz svega navedenog proizilazi da se u konkretnom slučaju radi u suštini o uviđaju lica mesta, koji je obavljen u svemu u skladu sa članom 33. i 136. ZKP, o čemu je sačinjen forenzički izveštaj, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je forenzički izveštaj sačinjen suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima se ukazuje da potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog i o privremeno vraćenim predmetima oštećenom predstavljaju nezakonite dokaze, imajući u vidu da su obe potvrde, koje su sačinjene 23.01.2024. godine, potpisane od strane okrivljenog i oštećenog, bez primedbi.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da je „prepoznavanje okrivljenog od strane oštećenog sprovedeno suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku“, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da ova dokazna radnja nije ni preduzeta, već da je okrivljeni kao učinilac krivičnog dela identifikovan u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP.

Najzad, ni saslušanje okrivljenog, koje je u predistražnom postupku obavljeno od strane policije, bez prisustva branioca, nije nezakonit dokaz, obzirom da na ovom dokazu pravnosnažna presuda nije zasnovana, jer ovaj dokaz nije ni izveden na glavnom pretresu.

Iz navedenih razloga, nalazeći da su nižestepene presude zasnovane u svemu na zakonitim dokazima, izvedenim saglasno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Kako u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog polemiše sa ocenom iskaza oštećenog i svedoka i ukazuje na povredu člana 395. ZKP, isticanjem da sud u toku postupka nije odlučio o predlogu odbrane da se kao prethodno pitanje utvrdi da li su objekti imali dozvolu za postavljanje kamera i da li su snimci sa istih izuzeti uz naredbu suda ili tužilaštva, a što sve ne predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje ovih navoda nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković