Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.Đ., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ., advokata Z.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 626/15 od 23.12.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 28/16 od 17.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 626/15 od 23.12.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 28/16 od 17.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 626/15 od 23.12.2015. godine, okrivljeni S.Đ., oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 3.000,00 dinara i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 8.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni N.B. je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 28/16 od 17.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog S.Đ., advokat Z.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda ne navodeći zakonski osnov podnošenja zahteva i bez konkretnog predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog S.Đ. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da za osuđujuću presudu okrivljenog S.Đ. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan bilo posredni bilo neposredni dokaz, da se celokupna presuda zasniva isključivo na iskazu oštećenog koji nije potvrđen nijednim drugim izvedenim dokazom, da prvostepeni sud nije utvrdio uzročnu vezu između radnje izvršenja i nastale posledice što predstavlja bitan element bića krivičnog dela, niti je utvrdio ko je „J.“ koja je navodno bila izvor sukoba, da postupajući sud ne uzima u obzir bilo kakav dokaz koji ide u korist okrivljenom, a da sa druge strane prihvata iskaz svedoka T.B., majke oštećenog, koji prema navodima zahteva, nema nikakvu dokaznu snagu, te da medicinska dokumentacija ne ukazuje na mehanizam nastanka telesne povrede kod oštećenog, niti se na osnovu iste može zaključiti kada je ta povreda nastala, odnosno da je naneta upravo od strane okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnih presudama u pogledu preduzimanja inkriminisanih radnji od strane okrivljenog, navodima da okrivljeni poriče izvršenje krivičnog dela, da je iskaz oštećene neprihvatljiv i da nema bilo kog jasnog i uverljivog dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, zbog čega je zaključak suda o krivici okrivljenog pogrešan.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno branilac okrivljenog čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

S obzirom na to da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 3) tog Zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, te da branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su okrivljenom pravnosnažnom presudom povređena osnovna ljudska prava predviđena Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čime se ukazuje na povredu Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, a da uz zahtev nije dostvljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijama za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u odnosu na citiranu povredu zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.