Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, već predstavlja delo malog značaja u smislu člana 18. KZ, iz razloga što držanje deset tableta leka „Ksalol“ od strane lica koje boluje od nesanice ne može ugroziti zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela (zdravlje ljudi) u meri koja opravdava izricanje krivične sankcije, što ukazuje i na nizak stepen krivice okrivljenog koji je dovoljan za primenu instituta dela malog značaja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 18. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 18. stav 2. KZ, kojom je bliže određen institut delo malog značaja, te da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude navedeno da je okrivljeni „...sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, na taj način što je nakon zaustavljanja putničkog motornog vozila....od stane policijskih službenika PU Čačak, PS Gornji Milanovac...u džepu od jakne držao jedan blister sa ukupno 10 tableta leka „Ksalol“ od 0,5 miligrama, za koji lek nije posedovao lekarski izveštaj, a pronađeni lek sadrži supstancu „Alprozolam“, koja se nalazi na Spisku...i proglašena je za opojnu drogu...iako je bio svestan da neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, to i hteo, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, to po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od tri kumulativno predviđena zakonska uslova za primenu u konkretnom slučaju instituta delo malog značaja predviđenog odredbom člana 18. KZ.

Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, iz izreke pravnosnažne prvostepene presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da je u konkretnom slučaju stepen krivice okrivljenog visok – direktan umišljaj, te da štetne posledice nisu odsutne ili neznatne i ogledaju se u ugrožavanju zdravlja ljudi što dovodi do teških zdravstvenih i socijalnih problema, pri čemu opšta svrha krivičnih sankcija odnosno suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, zahteva izricanje krivične sankcije, a zbog čega delo okrivljenog ne može predstavljati delo malog značaja predviđeno odredbom člana 18. KZ.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da sud nije na brižljiv način cenio iskaz svedoka BB, koja je lekar i koja je navela da je okrivljenom zbog nesanice prepisala lek „Ksalol“, već da je samo na osnovu nedostataka formalnog upisa u knjigu protokola, utvrdio da su se u radnjama okrivljenog stekla sva obeležja krivičnog dela, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažni presudama. Pored navedenog, ističe se i da sud nije dao jasne razloge da li lice koje drži deset tableta leka „Ksalol“ koje boluje od nesanice uopšte može ugroziti zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navedene povrede ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, pa se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tomovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković