Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1538/15 od 24.02.2016. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okr. Ž.R. u delu uračunavanja u jedinstvenu kaznu zatvora okr. Ž.R. vremena trajanja izrečene mere zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, preinačena je u delu odluke o kazni presuda Višeg suda u Novom Sadu Posl.br. K. 214/14 od 29.05.2015. godine, ispravljena rešenjem od 30.10.2015. godine, između ostalih, u odnosu na okr. Ž.R. tako što su ovom okrivljenom za krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, opisana pod tačkama 3. i 7. izreke prvostepene presude utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 3-tri godine, za krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, opisana pod tačkama 4. i 5. izreke prvostepene presude utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 2-dve godine i za krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ opisano pod tačkom 5. izreke prvostepene presude utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2-dve godine i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9-devet godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2012. godine do 25.06.2015. godine kada je pritvor ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, s tim da se vreme trajanja ove mere uračunava u izrečenu kaznu sve do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme izrečene kazne u prvostepenoj presudi, a u odnosu na okr. A.Š. tako što su ovom okrivljenom za krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, opisana pod tačkama 1, 2, 3. i 7. izreke prvostepene presude utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 3-tri godine, za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, opisano pod tačkom 6. izreke prvostepene presude utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2-dve godine i za krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, opisano pod tačkom 7. izreke prvostepene presude utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2-dve godine i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12-dvanaest godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2012. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, ali najduže dok ne istekne vreme izrečene kazne u prvostepenoj presudi, dok su u preostalom delu odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i okr. A.Š. lično i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda blagovremeno su podneli zahteve za zaštitu zakonitosti, i to:

-branilac okr. Ž.R., adv. J.K. (protiv drugostepene presude), zbog povrede Zakonika o krivičnom postupku iz člana 485. stav 4. u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 9), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini drugostepenu presudu i predmet dostavi na ponovni postupak i odlučivanje Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao i da odredi da se u odnosu na okr. Ž.R. odloži izvršenje pobijane pravnosnažne presude,

-branilac okr. Ž.R., adv. V.Đ., zbog povreda Zakonika o krivičnom postupku iz člana 485. stav 4. u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 9) i članom 439. stav 1. tačka 2), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje,

-branioci okr. A.Š., advokati M.L. i S.O. (zajednički zahtev), zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1) i članom 439. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem navoda zahteva ukine prvostepenu i drugostepenu presudu ili iste preinači i donese presudu kojom se okr. A.Š. u odnosu na krivična dela opisana pod tačkama 1, 2, 3. i 6. oslobađa optužbe shodno članu 423. stav 1. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ž.R. i A.Š. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okr. Ž.R. u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a zahtev branioca ovog okrivljenog adv. V.Đ. i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP kao i zahtev branilaca okr. A.Š. u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu isti zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni.

Neosnovano branioci okr. Ž.R. u podnetim zahtevima ističu da je pobijanom drugostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je u obrazloženju presude (strana 18. stav poslednji) utvrđeno da je prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva opisanog pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, okr. Ž.R. bio „unutar pošte“ i da to ukazuje da je kao član grupe izvršilac tog dela, a što je suprotno opisu radnje ovog okrivljenog u optužnom aktu i izreci prvostepene presude, prema kojem je okr. R. „bio ispred vrata pošte i motrio na okolinu“. Objektivni identitet optužbe i presude, prema propisu iz člana 420. stav 1. ZKP, podrazumeva istovetnost opisa činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, sadržanih u činjeničnom osnovu optužnog akta i u činjeničnom opisu dela u izreci presude, pa se, radi ocene istovetnosti, vrši poređenje činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u odnosu na opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke iznete u obrazloženju presude.

U konkretnom slučaju, postoji potpun identitet opisa radnje okr. Ž.R. izvršenja krivičnog dela iz tačke 3. izreke prvostepene presude sa opisom radnje pod tačkom 3. optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt.243//12 od 29.11.2012. godine, precizirane podneskom od 25.05.2015. godine, a izreka drugostepene presude uopšte i ne sadrži činjenični opis krivičnog dela u pitanju, pa istom opis dela nije ni mogao biti izmenjen i na taj način prekoračena optužba.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okr. Ž.R., adv. V.Đ. ističe da je okrivljeni izrekom prvostepene presude pod tačkama 3. i 7. pogrešno oglašen krivim kao saizvršilac i kao član grupe za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ umesto za radnje pomaganja iz člana 35. KZ, jer iz opisa dela pod tačkom 3. izreke, prema kojem je okr. R. bio ispred vrata pošte i motrio na okolinu za vreme dok su u unutrašnjosti pošte radnje izvršenja krivičnog dela preduzeli okrivljeni D.T. i A.Š. i opisa dela pod tačkom 7. izreke, prema kojem se radnja okr. R. sastoji u čekanju u automobilu okrivljenih T. i Š., proizilazi radnja pomaganja, a ne radnja saizvršilaštva u radnji okr. Ž.R.

Nasuprot izloženim navodima zahteva, iz činjeničnog opisa dela pod tačkama 3. i 7. izreke prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja, objektivna i subjektivna, krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koja dela je okr. Ž.R. oglašen krivim. Prema tom opisu, okr. Ž.R. je delo iz tačke 3. izreke izvršio zajedno sa okrivljenima Đ.T., D.T. i A.Š., a delo iz tačke 7. izreke zajedno sa okrivljenima D.T. i A.Š., odnosno u grupi u koju su se povezali radi povremenog vršenja krivičnih dela, dakle na osnovu iskazane volje o zajedničkom izvršenju dela i uz međusobnu podelu uloga, pri čemu je kod izvršenja predmetnih krivičnih dela okr. R. preduzimao radnje čuvanja straže, odnosno omogućavanja dolaska i bekstva sa mesta izvršenja neposrednim izvršiocima, koje imaju karakter izvršilačkih radnji, jer predstavljaju neophodni, bitan deo procesa izvršenja krivičnog dela, a ne pomaganje u izvršenju tuđeg dela stvaranjem uslova kojima se olakšava izvršenje dela, kako neosnovano tvrdi branilac okrivljenog.

Branioci okr. A.Š. u zajedničkom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na nezakonitim dokazima koji su morali biti izdvojeni iz spisa. Pri tom, u odnosu na krivična dela opisana pod tačkama 1, 2. i 3. izreke prvostepene presude, branioci okrivljenog kao nezakonit i nedozvoljen dokaz označavaju iskaz okr. Đ.T. u policiji od 04.06.2012. godine, sa obrazloženjem da u zapisniku o saslušanju ovog okrivljenog nije navedeno da je isti pre iznošenja odbrane upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, te da je ovaj nezakonit dokaz na kojem se isključivo zasnivaju pobijane presude upotrebljen prilikom saslušanja okrivljenog pred istražnim sudijom kojom prilikom je izjavio da ostaje kod iskaza datog u policiji koji je prepisan u sudski zapisnik.

Prednje navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. U zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog Đ.T. pred ovlašćenim službenim licem PU Novi Sad od 04.06.2012. godine, stoji konstatacija da je okr. T. pre iznošenja odbrane „poučen o svojim pravima u krivičnom postupku“, pa samo po sebi odsustvo izričite konstatacije u zapisniku o upozorenju iz člana 4. stav 2. tačka 2) tada važećeg ZKP, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, ne znači da okrivljenom nije saopšteno navedeno upozorenje. Osim toga, pouka o pravima okrivljenom je data u prisustvu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, sa kojim je pre iznošenja odbrane obavio poverljiv razgovor i koji je zajedno sa okrivljenim potpisao zapisnik bez iznošenja bilo koje primedbe u vezi sa izvođenjem ovog dokaza, a nasuprot navodima zahteva, prilikom saslušanja okr. Đ.T. pred istražnim sudijom istog dana, nije „prepisan“ njegov iskaz dat u policiji već se okrivljeni i tom prilikom detaljno izjasnio o delima koja su mu stavljena na teret, s tim što je prethodno poučen o pravima u postupku i prema izričitoj konstataciji u zapisniku o saslušanju, upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz. Istovetni prednjim navodima zahteva, navodi žalbe branioca okr. Š. od strane drugostepenog suda ocenjeni su kao neosnovani, uz iznošenje razloga za tu ocenu, na strani 15. stav prvi drugostepene presude, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Branioci okr. A.Š., kao nezakonit dokaz u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 6. izreke prvostepene presude, označavaju zapisnik o prepoznavanju okrivljenog od strane oštećene M.M., ali pri tom ne ističu okolnosti koje bi ovaj dokaz činile nezakonitim samim po sebi ili po načinu pribavljanja već osporavaju verodostojnost i dokaznu vrednost izjave oštećene da je prepoznala okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela, što navode zahteva o povredi zakona o kojoj je reč svodi na osporavanje ocene suda izvedenih dokaza i činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi utvrđenog tim dokazom.

Na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim pravnosnažnim presudama ukazuje se i zahtevima branilaca okr. Ž.R. i istovremeno na povredu zakona iz člana 449. stav 1. ZKP, navodima da je drugostepeni sud bez održanog pretresa na štetu okrivljenog utvrdio činjenično stanje drugačije i suprotno u odnosu na ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom u pogledu radnje okrivljenog iz tačke 3. izreke presude.

Takođe, činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi osporava se navodima zahteva branilaca okr. A.Š. kojima se osporava ocena suda iskaza okr. Đ.T. datog u policiji i verodostojnost tog iskaza, te ukazuje da isti ne predstavlja dokaz koji tereti okr. Š. U ovom zahtevu ukazuje se i da drugostepena presuda ne sadrži razloge za ocenu žalbenih navoda odbrane u vezi sa nezakonitim dokazima o kojima je napred bilo reči i uopšte za ocenu žalbenih navoda kojima je osporavana ocena prvostepenog suda izvedenih dokaza, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba čl. 449. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, pa su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ž.R. i A.Š. u delovima u kojima su podneti iz navedenih razloga, nedozvoljeni.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                         Janko Lazarević,s.r.