U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.M. i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M. i njegovog branioca, advokata M.S. i branioca okrivljenog B.J., advokata Ž.D., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 529/14 od 09.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1291/2015 od 03.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 529/14 od 09.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1291/2015 od 03.02.2016. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.J. u ostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

II ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M. i njegovog branioca podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 529/14 od 09.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1291/2015 od 03.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 529/14 od 09.06.2015. godine, u stavu prvom, okrivljeni M.M., Đ.T., A.J. i B.J., oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u stavu drugom, okrivljeni M.M., oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a u stavu trećem okrivljeni Đ.T., oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, pa su im utvrđene pojedinačne kazne i to: okrivljenom M.M., kazna zatvora u trajanju od šest godina, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, i kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, okrivljenom Đ.T., kazna zatvora u trajanju od pet godina za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i kazna zatvora u trajanju od deset meseci za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, i novčanu kaznu, kao sporednu, u iznosu od 40.000,00 dinara, pa je okrivljene M.M. i Đ.T. osudio i to: okrivljenog M.M. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina, okrivljenog A.J. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i okrivljenog Đ.T. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i deset meseci i novčanu kaznu kao sporednu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je obavezan da plati u roku od dva meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno, da se ova novčana kazna ukoliko je okrivljeni ne plati u određenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara, novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a okrivljenom B.J. kazna zatvora u trajanju od pet godina, pri čemu je na osnovu člana 63. KZ, okrivljenima u navedene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.02.2014. godine pa do 16.01.2015. godine, u odnosu na okrivljenog B.J., a u odnosu na okrivljene M.M., A.J. i Đ.T. do upućivanja okrivljenih u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne označenih prvostepenom presudom. Istom presudom na osnovu člana 67. KZ a u vezi člana 246. stav 7. KZ i člana 348. stav 5. KZ, sud je okrivljenima izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta, pa je oduzeo i to: od okrivljenog M.M. jedan pištolj marke „...“, model ..., kalibra 7,65 h 17 mm, fabričkog broja ... sa okvirom i municijom od pet metaka, jedan pištolj „...“, model ..., kalibra 7,62 h 25 mm, fabričkog broja sa okvirom i pet komada metaka, od okrivljenog A.J., 12,9 grama i 4,44 grama opojne droge kanabis, od okrivljenog Đ.T., 0,7 grama kokaina i tetramisola, 0,64 grama kokaina i glutamina, 2,03 grama i 2,12 grama psilocina, metalnu okruglu kutijicu sa tragovima amfitetamina i THC-a, pištolj nepoznate marke i modela, bez vidljivih žigova, fabričkog broja i oznaka proizvođača, kalibra ... a od okrivljenog B.J., 87,94 grama opojne droge kanabis i 9,72 opojne droge kanabis, 37,13 grama, 10,40 grama i 7,81 grama amfitetamina, kofeina i kreatina, 147,86 grama glutamina, 2,01 grama i 2,02 grama psilocina. Na osnovu člana 261. ZKP, okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 20.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, obavezani da snose troškove krivičnog postupka o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1291/2015 od 03.02.2016. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i po službenoj dužnosti preinačena je prvostepena presuda samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene M.M. i Đ.T., zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio i to okrivljenog M.M. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, a okrivljenog Đ.T. na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i četiri meseca, u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.02.2014. godine, kada su lišeni slobode, do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže do isteka kazne zatvora izrečenih tom presudom, dok su žalbe branilaca okrivljenog M.M., advokata M.P., M.S. i V.I., branioca okrivljenog Đ.T., advokata N.G., okrivljenog A.J. i njegovog branioca advokata Z.B. i branioca okrivljenog B.J., advokata Ž.D., izjavljene protiv prvostepene presude u delu u kojem su okrivljeni M.M., Đ.T., A.J. i B.J., oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao i u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog M.M., advokata M.P., M.S. i V.I. i branioca okrivljenog Đ.T., advokata N.G. ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem dispozitiva, a spisi predmeta su u navedenom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog M.M., advokat M.S., zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. a u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu, tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog M.M. i osloboditi ga od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, ili da ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati drugostepenom odnosno prvostepenom sudu na ponovni postupak;

-branilac okrivljenog B.J., advokat Ž.D., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog B.J. osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 3. KZ, ili tako što će ga oglasiti krivim da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i izrekne mu kaznu zatvora u granicama posebnog zakonskog minimuma za navedeno krivično delo;

-okrivljeni M.M. lično.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog B.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se presuda prema odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija – garaže broj ... u N. ulici broj ... od 28.02.2014. godine, kao i na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog B.J. od istog datuma,sa obrazloženjem da nije postojao opravdani razlog da pretresanje stana i drugih prostorija po naredbi koja glasi da ovlašćena službena lica UKP OBPOK-a obave ovlašćena službena lica Drugog odeljenja, PU za Grad Beograd, na koje naredba nije glasila i koji samim tim nisu bili ovlašćeni da preduzmu navedenu dokaznu radnju, zbog čega je, prema navodima zahteva, i oduzimanje predmeta pronađenih prilikom nezakonitog pretresa takođe nezakonito, pa je stoga zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog trebalo izdvojiti iz spisa predmeta.

Odredbom člana 84. stav 1. ZKP, propisao je da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP (nezakoniti dokazi), ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku i ti dokazi se izdvajaju iz spisa, čuvaju i uništavaju na način propisan odredbom stava 2. istog člana.

Članom 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili načinu pribavljanja u suprotnosti sa tim zakonikom ili drugim zakonom, ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Iz spisa predmeta, proizlazi da je dokazna radnja pretresanje stana i drugih prostorija – garaže broj ... u N. ulici broj ..., u B., izvršena na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov br.221/14 od 28.02.2014. godine, od strane ovlašćenih službenih lica RS, PU za Grad Beograd – UKP Drugog odeljenja, u prisustvu svedoka i okrivljenog B.J., o čemu je na osnovu člana 157. stav 4. i člana 158. stav 3. ZKP, sačinjen zapisnik od 28.02.2014. godine, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima KU 4527/14 od 28.02.2014. godine, koja pismena je okrivljeni bez primedbi potpisao. Okolnost što su navedenu dokaznu radnju obavila ovlašćena službena lica UKP Drugog odeljenja, Policijske uprave za Grad Beograd, a ne UKP OBPOK kako je to bilo određeno citiranom naredbom sudije za prethodni postupak, ne čini nezakonitim navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, s obzirom da iz sadržine pismenih dokaza koji se odnose na pretresanje predmetne garaže proizlazi da je dokazna radnja pretresanje stana u svakom slučaju izvršena od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a, samo od strane druge organizacione jedinice, imajući pri tom u vidu iskaz svedoka M.K., koji je objasnio da su pripadnici OBPOK-a, zatražili od UKP Drugog odeljenja pomoć radi sprovođenja pretresanja predmetnih stanova i garaže, iz kojih razloga je on u navedenoj akciji i učestvovao.

Stoga su, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i prostorija kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, od 28.04.2014. godine, zakoniti dokazi na kojima se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati.

Po nalaženju ovog suda neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog B.J., da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP učinjena i na taj način što se presuda zasniva na nezakonitom dokazu – transkriptu razgovora između okrivljenog B.J. i okrivljenog Đ.T. od 23.02.2014. godine koji nije izveden u toku prvostepenog postupka.

Ovo stoga, jer iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 01.06.2015. godine, proizlazi da je prvostepeni sud na saglasan predlog stranaka izvršio uvid u sve pismeno izvedene dokaze, a između ostalog i u transkript od 04.03.2014. godine, za broj telefona ... Đ.T., a koji transkript se pored ostalog odnosi i na telefonski razgovor koji je obavljen dana 23.02.2003. godine između okrivljenog Đ.T. i okrivljenog B.J., kao i da je u navedenom zapisniku konstatovano da je uvid u sve pismene dokaze izvršen bez primedbi pa je sledstveno tome, navedeni dokaz, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog B.J., izveden na glavnom pretresu u smislu člana 405. i člana 419. ZKP i na istom se presuda može zasnivati.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljenog B.J. u odnosu na povredu zakona iz čana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovan.

Pored toga, branilac okrivljenog B.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i to da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s obzirom da je izreka presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, a da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog B.J. ističe da nijednim izvedenim dokazom u toku postupka nije utvrđeno da je ovaj okrivljeni obavljao telefonsku komunikaciju sa okrivljenima M.M. i A.J., vezano za kupoprodaju opojne droge, niti da se sa njima u navedenom periodu sastajao, te da se na osnovu izvedenih dokaza ne može zaključiti da je ovaj okrivljeni pripadao „grupi“, u krivičnopravnom smislu, niti da je delovao u njenom sastavu kojim navodima zahteva se, po nalaženju ovog suda, pravnosnažna presuda osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja nisu propisani kao dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to je zahtev branioca okrivljenog B.J. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 348. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi, te da se iz obrazloženja prvostepene presude ne može sa sigurnošću utvrditi iz kog dokaza je sud izveo koji zaključak, što obrazloženje presude čini nerazumljivim i protivrečnim izreci presude.

Nadalje, branilac okrivljenog M.M. u zahtevu ističe da je sud odluku o krivici okrivljenog zasnovao na pretpostavkama, konstruišući njegovu ulogu kao organizatora grupe na osnovu proizvoljnog tumačenja sadržine telefonskih razgovora koje je ovaj okrivljeni vodio sa drugim okrivljenima i pogrešnim tumačenjem reči i pojmova iz prisluškivanih razgovora izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni M.M. vođa samo zbog toga što su ga neki od okrivljenih oslovljavali sa „gazda“, na koji način su povređena zakonska načela „pretpostavka nevinosti“ i „in dubio pro reo“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog M.M. iznetim navodima zahteva iznosi svoje činjenične zaključke vezano za krivicu okrivljenog, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu suštinski osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.M. ukazuje da je kazna zatvora za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ u trajanju od šest godina i šest meseci, prestroga i nije adekvatna krivična sankcija kojom se postiže svrha kažnjavanja, te da sud nije pravilno ocenio okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, kojim navodima se, po oceni ovog suda, pravnosnažna presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.M., ocenio kao nedozvoljen.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M., Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Članom 483. stav 3. ZKP, predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog M.M. nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Janko Lazarević,s.r.