Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 298/20 od 20.05.2020. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca OJT u Subotici preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni Slavko Kovač zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je tom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.08.2019. godine, dok je žalba branioca okrivljenog Slavka Kovača, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Slavka Kovača, advokat Viktor Juhas Đurić, blagovremeno je podneo zahteve za zaštitu zakonitosti, i to dana 11.06.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a dana 15.06.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pogrešno istu numerišući kao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača, advokata Viktora Juhasa Đurića, podnet dana 11.06.2020. godine, je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet dana 15.06.2020. godine, nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Slavka Kovača u zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom dana 11.06.2020. godine ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se prema odredbama tog zakonika sudske odluke ne mogu zasnivati i u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o prepoznavanju lica od strane svedoka MUP RS, PU Subotica KU 1523/19 od 29.08.2019. godine sa kriminalističko tehničkom dokumentacijom, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, s obzirom da je radnja prepoznavanja okrivljenog Slavka Kovača od strane oštećenog svedoka AA sprovedena suprotno odredbi člana 90. stav 1. ZKP, iz razloga što osobine lica koje se prepoznavalo tj. okrivljenog, nisu bile slične osobinama ostalih lica koja su se nalazila u vrsti za prepoznavanje.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača od 11.06.2020. godine se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo iz razloga što iz spisa predmeta, i to iz zapisnika o prepoznavanju lica od strane svedoka MUP RS, PU Subotica KU 1523/19 od 29.08.2019. godine, proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog Slavka Kovača od strane svedoka oštećenog AA, obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i to pre svega u skladu sa odredbom člana 90. stav 1. ZKP, a na čiju povredu branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu. Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji prisustvovali javni tužilac, ovlašćeno službeno lice PU Subotica, branilac okrivljenog i prevodilac za mađarski jezik, jer se oštećeni tokom postupka koristio mađarskim jezikom, kao i da je pre samog prepoznavanja u obavljenom razgovoru sa oštećenim, isti dao opis lica za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika na njegovu štetu dana 28.08.2019. godine oko 03,00 časova u..., ..., te da je zatim u prostoriju specijalno namenjenu za tu svrhu uvedeno četiri lica koja su poređana određenim redosledom u vrstu, a nakon čega je oštećeni AA sa nesumnjivom sigurnošću od 100% prepoznao okrivljenog Slavka Kovača kao lice koje je izvršilo predmetno krivično delo na njegovu štetu, a na osnovu njegovog izgleda, pri čemu su prisutna lica, između ostalih i okrivljeni, navedeni zapisnik potpisala i na isti nisu imali nikakvih primedbi, i to posebno vezano za karakteristike lica koja su sa okrivljenim raspoređena u vrstu za prepoznavanje. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnosti navedene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezano za karakteristike lica u vrsti i činjenici da je oštećeni dao detaljan opis lica za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika na njegovu štetu, sa izraženim karakteristikama, ne dovode u pitanje zakonitost izvršene radnje prepoznavanja.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača podnetom dana 11.06.2020. godine.

Takođe, branilac u istom zahtevu ukazuje da je oštećeni naveo da je okrivljenog prepoznao po glasu, a da prepoznavanje na osnovu glasa nije obavljeno, te nadalje osporava izvedene dokaze i to posebno iskaz oštećenog sa glavnog pretresa ističući da je taj iskaz oštećenog posledica toga što je oštećeni okrivljenog video u vrsti za prepoznavanje, gde su, prema navodima zahteva , „svi ostali markeri bili bitno drugačijeg izgleda“.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer se istima polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i izvedenim dokazima (član 440. ZKP), što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog koga je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača, podnet dana 15.06.2020. godine, odbačen je kao nedozvoljen odnosno jer nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom 15.06.2020. godine, branilac okrivljenog Slavka Kovača, kao razlog podnošenja istog, u uvodu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi u čemu se ova povreda postupka sastoji, odnosno na koji način je povređen identitet optužbe i presude, već suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodeći da optužba nije prekoračena formalno ni kvantitativno, već da je sud utvrdio verziju događaja koja nije bila opisana u opužnom aktu. S tim u vezi, ističući da su razlozi prvostepene presude protivrečni kako izreci presude, tako i optužnom aktu, jer je u obrazloženju te presude navedeno da je metalna šipka predmet kojim je okrivljeni zadavao udarce oštećenom, a ne predmet nalik na pumpu za bickl, kako je to navedeno u izreci presude i optužnom aktu, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva podnetog dana 15.06.2020. godine, branilac okrivljenog ističe povredu člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je prema navodima zahteva, napred opisanim neslaganjem imeđu razloga prvostepene presude i optužnog akta, okrivljenom povređeno pravo na odbranu.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog podnet dana 15.06.2020. godine, u odnosu na navedene povrede zakona i postupka, ocenio kao nedozvoljen.

Nadalje, a imajući u vidu da je uz istaknutu povredu člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu podnetom dana 15.06.2020. godine, suštinski ukazao i na povredu prava zagarantovanih Ustavom, ali da uz zahtev nije priložio odluku Ustavnog suda, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku protiv okrivljenog Slavka Kovača, Vrhovni kasacioni sud je ocenio, da je u tom delu zahtev branioca okrivljenog podnet dana 15.06.2020. godine, bez sadržaja, shodno članu 484. ZKP, a u vezi člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača od 11.06.2020. godine, odbio kao neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavka Kovača podnet dana 15.06.2020. godine, odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                          Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić