Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 1351/15 od 02.02.2016. godine delimično su usvojene žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, okrivljenog D.V. i njegovog branioca a povodom žalbe branioca okrivljenog S.L. i po službenoj dužnosti preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljene S.L., I.Š. i D.V. zbog po jednog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine tako što će iste izdržati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora, koje smeju napustiti samo u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izršenje krivičnih sankcija, a ukoliko neko od okrivljenih jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, žalba branioca okrivljenog S.L. i žalbe okrivljenog D.V. i njegovog branioca i u celosti žalba branioca okrivljenog I.Š., odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K br. 897/13 od 10.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 1351/15 od 02.02.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.Š., adv. Z.V. bez navođenja posebnih zakonskih razloga za podnošenje zahteva s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog I.Š. osloboditi od optužbe.

Zahtev i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo je i branilac okrivljenog D.V., adv. B.S., zbog povrede zakona – člana 438. i člana 439. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev a pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi a u smislu navoda u zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu saglasno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih I.Š. i D.V., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na koje je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š., adv. Z.V. kao i zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., adv. B.S., su nedozvoljeni, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog I.Š., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne označava ni jednu povredu zakona zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ocenom dokaza navodima da je brzina od 54km/h kojom se okrivljeni kretao svojim vozilom bila prilagođena uslovima i stanju puta, o čemu se izjasnio i veštak saobraćajne struke, a sud pogrešno po stavu branioca zaključio da se radi o neprilagođenoj brzini, da je pogrešan i zaključak drugostepenog suda da je traktor sa priključnim vozilima i neosvetljenim prikolicama moguća prepreka na kolovozu pogotovu za okrivljenog koji se bavi poljoprivredom ...

Kako činjenično stanje i ocena dokaza nisu dozvoljeni zakonski razlozi zbog kojih u smislu člana 485. stav 4. ZKP okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Š. ocenio nedozvoljenim.

Nadalje, branilac okrivljenog D.V., adv. B.S., kao razlog podnošenja zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. i člana 439. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, ali iste iako predstavljaju dozvoljene zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, obrazlaže tako što u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP samo ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati odnosno da se ne zasniva ni na jednom dokazu, dok povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP osporava tako što ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje a navodima da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni, da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini izvedenih dokaza i samih tih dokaza, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog D.V., adv. B.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (član 438. stav 2. tačka 2), činjenično stanje i ocena dokaza), koji nisu taksativno nabrojani odredbom člana 485. stav 4. ZKP to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.