Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, pozivajući se na odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, osporava zakonitost pobijanih presuda, pri čemu svoje navode zasniva na drugačijoj oceni izvedenih dokaza i drugačijem viđenju odlučnih činjenica, od onog koje su utvrdili nižestepeni sudovi. Tako, analizirajući odbranu okrivljenog, iskaze ispitanih svedoka, nalaz i mišljenje veštaka i video zapis predmetnog događaja, iznosi tvrdnje da okrivljeni, koji je bio zaposlen na radnom mestu magacionera, nije prošao sertifikovanu obuku za upravljanje viljuškarom, te da je bio doveden u zabludu u pogledu svoje osposobljenosti za upravljanje istim, kao i da je predmetnom prilikom postupao po nalogu drugih zaposlenih lica, u uslovima neuređene organizacije rada, u kojoj se nije se znalo ko je kome nadređen, koje okolnosti su upravo i dovele do nastupanja štetne posledice, pri čemu okolnosti pod kojima je došlo do povređivanja oštećene, nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili.

Polazeći od takvog tumačenja, branilac dalje zaključuje da okrivljeni nije samoinicijativno preduzeo radnje koje su dovele do nastanka predmetnog događaja, da nije mogao predvideti nastupanje posledice, niti je bio svestan mogućnosti njenog nastupanja, pri čemu posebno ukazuje da se okrivljeni kretao praznim hodnikom, a da se oštećena naknadno pojavila u prostoru kretanja viljuškara kojim je upravljao okrivljeni, iz čega izvodi zaključak da je oštećena svojim postupanjem doprinela nastanku štetnog događaja, osporavajući i postojanje opasnosti za neodređeni broj lica, kao bitnog obeležja predmetnog krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, izneti navodi, kojima branilac, polazeći od sopstvene ocene izvedenih dokaza i drugačije interpretacije utvrđenih činjenica, osporava pravilnost činjeničnih zaključaka nižestepenih sudova, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored ovoga, navodima kojima branilac ističe da je izreka presude nerazumljiva, jer iz iste ne proizilazi koja je to konkretna opasnost za život i telo neodređenog broja lica nastupila, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava pravilnost odluke o krivičnoj sankciji, navodeći da nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, nisu cenili okolnosti koje su od uticaja na izricanje blaže krivične sankcije. U tom smislu ističe mladost okrivljenog, raniju neosuđivanost, okolnost da je do predmetnog događaja došlo prilikom obavljanja radnih zadataka, da nije imao pobude za izvršenje krivičnog dela, kao i da je nakon događaja pokazao korektan odnos prema oštećenoj pružajući joj pomoć, te da je stepen krivice okrivljenog nizak, zbog čega smatra da kazna zatvora u trajanju od dve godine, na koju je osuđen, nije srazmerna okolnostima konkretnog slučaja, posebno imajući u vidu da je javni tužilac predložio blažu kaznu.

Iz ovih navoda zahteva proizilazi da branilac podnetim zahtevom ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, imajući u vidu da istima suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković