Viši sud u Sremskoj Mitrovici, presudom Poslovni broj 1Kž1-16/14 od 01.04.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branioca okr. T.M., adv. R.L., okr. V.V. i njegovog branioca adv. D.Đ. i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi Poslovni broj 1K-13/14 od 07.02.2014. godine, potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti: - branilac okr. T.M., adv. R.L., iz razloga propisanih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i donese presudu kojom će ukinuti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili kojom će pobijane presude preinačiti i okr. T.M. osloboditi, - branilac okr. V.V., adv. D.Đ., pozivajući se na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese jednu od odluka predviđenih članom 492. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih T.M. i V.V. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih T.M. i V.V. su neosnovani u delovima koji se odnose na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. i člana 439. tačka 2. ZKP, dok su u ostalim delovima zahtevi nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih T.M. i V.V., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koje branilac okr. T.M. označava kao povrede iz člana 439. stav 1. tačka 1. i tačka 2. ZKP, a obrazlaže navodima da delo za koje je okr. T.M. osuđen nije krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 1. tačka 5. u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i da je okrivljenog trebalo osloboditi, dok branilac okr. V.V. ne označava o kojim se tačno povredama zakona radi, a iz navoda u zahtevu, da je drugostepena presuda doneta nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog s obzirom da je delo izvršeno 02.03.2004. godine, kada je okrivljeni predao zahtev za registraciju motornog vozila nadležnom organu unutrašnjih poslova (što u pogledu vremena izvršenja dela tvrdi u podnetom zahtevu i branilac okr. T.M.) i navoda da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 355. stav 1. KZ, za koje su predviđeni kraći rokovi zastarelosti, proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, a navodima da se povreda zakona ogleda i u pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji inkriminisanih radnji okrivljenog po članu 356. tačka 5. KZ, bez označavanja koji je pravi pečat ili znak upotrebljen i po članu 355. stav 2. KZ, jer šasija i drugi sklopovi automobila ne predstavljaju javnu ispravu, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih T.M. i V.V. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je okr. T.M., na zahtev okr. V.V. i da bi istom omogućio registrovanje vozila stranog porekla, marke „..“ - ..., koje okr. V.V. nije mogao da registruje, iz havarisanog vozila okr. V.V. marke „...“ - ..., izvadio motor koji je ugradio u vozilo „...“- ... i isekao deo lima na kojem se nalazio označeni broj šasije i isti upotrebio kao pravu ispravu tako što ga je ugradio u navedeno vizilo „...“-..., te sa pomenutog havarisanog vozila „...“- ... skinuo registarske tablice ... izdate za to vozilo i postavio ih na vozilo „...“ - ..., a da je okr. V.V. tako preuređeno vozilo koristio u saobraćaju i po isteku registracije, nakon obavljenog tehničkog pregleda, podneo zahtev za registraciju dovođenjem u zabludu nadležni OUP Stara Pazova, da mu produži registraciju kao da se radi o vozilu „...“ - ..., a koja je produžena dana 02.04.2004. godine.

Kako registarske tablice motornog vozila predstavljaju znak o registraciji i javnu ispravu koju u propisanom obliku izdaje nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, to su opisanim radnjama okrivljenih koje se sastoje u umišljajnom pravljenju lažne javne isprave neovlašćenom upotrebom pravog znaka - stavljanjem na neregistrovano motorno vozilo registarskih oznaka koje ne pripadaju tom vozilu već su izdate za drugo vozilo, a radi registracije i upotrebe tog vozila u saobraćaju, ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 5. u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, i to u odnosu na okr. T.M., pomaganje u navedenom delu, u vezi sa članom 35. KZ, kako su, pravilno, radnje okrivljenih pravno kvalifikovane u pobijanoj pravnosnažnoj presudi. Stoga su bez značaja navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.V. da broj šasije koji je, kao prava isprava, takođe upotrebljen za falsifikovanje u konkretnom slučaju, nema svojstvo javne isprave, koje uostalom nije ni utvrđeno pobijanom pravnosnažnom presudom.

Sledstveno rečenom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.V. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi sa stavom branioca da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 355. stav 1. KZ, kao i u vezi sa isticanjem da je delo izvršeno 02.03.2004. godine, kada je okrivljeni podneo registracioni list nadležnom OUP Stara Pazova, jer je registracija vozila na osnovu, u tu svrhu podnetih falsifikovanih isprava, izvršena dana 02.04.2004. godine.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. T.M. ukazuje se da je protivno odredbama ZKP izvršeno razdvajanje postupka u odnosu na predmetno krivično delo, obuhvaćeno pod tačkom 5. optužnog predloga OJT u Staroj Pazovi Kt 100/06 od 26.12.2006. godine, izmenjenog 08.10.2013. godine, s obzirom da je istim okr. T.M., pod tačkama 1, 2, 3, 4. i 5. stavljeno na teret produženo krivično delo iz člana 358. stav 1. KZ, a iz istog razloga navedena procesna odluka suda osporava se i u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.V., kao štetna po saizvršioca, okr. T.M., čime branioci okrivljenih ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. u vezi sa članom 31. ZKP.

Takođe, branioci okrivljenih T.M. i V.V. u zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da drugostepena presuda ne sadrži razloge za ocenu navoda žalbi izjavljenih protiv prvostepene presude, u vezi sa istaknutim povredama zakona, a branilac okr. T.M. ističe i da zbog nejasnog utvrđenja u prvostepenoj presudi činjeničnog stanja u odnosu na radnje okrivljenih postoji očigledna kontradiktornost izreke i obrazloženja presude, čime branioci ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi (koje se u podnetim zahtevima osporava u pogledu činjenice vremena izvršenja dela), zbog čega su zahtevi branilaca okrivljenih T.M. i V.V. u delovima u kojima se ukazuje na navedene nedostatke pobijane pravnosnažne presude, nedozvoljeni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.