Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4592/13 od 04.04.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalba Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i žalbe okrivljenog D.Š. i njegovog branioca i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 141/12 od 18.10.2013. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog D. Š., advokat M.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 8. i tačka 9. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, te da odloži izvršenje kazne okrivljenom D.Š. do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 483. ZKP-a, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, podneo je i branilac okrivljenog D.Š., advokat N.R., zbog povrede odredbi iz člana 438. stav 1. tačka 9. i člana 438. stav 1. tačka 4. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev u celosti, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.Š. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.Š. nisu osnovani.

Zahtevima branilaca okrivljenog D.Š. se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a - koje branilac okrivljenog advokat M.K. ne obrazlaže i iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, uz obrazloženje branilaca da je prekoračena optužba, jer je sud u izreku presude uneo činjenice koje u optužnici ne stoje i to u vezi brzine kretanja okrivljenog D.Š., tako što je okrivljeni oglašen krivim jer je upravljao vozilom „nedozvoljenom brzinom od 88 km/h“ iako mu je optužnicom stavljeno na teret da je upravljao „neprilagođenom brzinom“, te je sud u izreku uneo - činjenice u vezi smanjene sposobnosti okrivljenog za upravljanje vozilom „u vidu psihomotorne uzbuđenosti, smanjene pažnje i koncentracije, smanjene kritičnosti ...“, a takođe su unete i činjenice i okolnosti u vezi psihičkog odnosa okrivljenog prema delu i težoj posledici, te one kojima se označava krivica okrivljenog D.Š.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim. Time što je sud u izreci presude uopštene navode iz dispozitiva optužnice javnog tužioca konkretizovao unoseći činjenice i okolnosti koje je utvrdio izvođenjem dokaza na glavnom pretresu, a naročito činjenica i okolnosti koje su utvrđene izvedenim saobraćajno-tehničkim veštačenjem Centra za veštačenje DOO Novi Sad, te veštačenjima specijaliste sudske medicine dr Vladimira Pilije i specijalista sudske psihijatrije dr Snežane Popov, na šta je sud zakonom ovlašćen, optužba nije prekoračena, odnosno u redovnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i tačka 9. ZKP-a na koje se neosnovano ukazuje u zahtevima branilaca okrivljenog. Osim toga, navedene povrede branioci okrivljenog D.Š., isticali su u postupku po redovnom pravnom leku, te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata N.R. ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP-a - u vezi učestvovanja sudije i sudija porotnika koji su morali biti izuzeti, kao i na to da nema uzročno-posledične veze između radnji okrivljenog D.Š. i nastupele smrti oštećenog M.V., čime se suštinski pobija utvrđeno činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno u smislu odredbe člana 440. ZKP-a, međutim, povrede navedenih odredaba, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nisu predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te Vrhovni kasacioni sud o njima nije odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.