-čime bi kao saizvršioci izvršili krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika

Na osnovu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo zbog kojeg su okrivljeni oslobođeni od optužbe, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

II

Okrivljenom AA za krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredaba članova 64, 65. i 66. Krivičnog zakonika izriče uslovnu osudu, tako što mu utvrđuje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 4 (četiri) godine od dana pravnosnažnosti ove presude ne učini novo krivično delo, s tim što će se u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenom u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2010. godine do 24.02.2011. godine.

III

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Pašića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu Kž1 broj 232/18 od 24.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 broj 21/18 od 08.02.2019. godine, ODBACUJE SE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 11K br.52/16 od 23.01.2018. godine, okrivljeni AA, BB, VV i ĐĐ su na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP, oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo građenje bez dozvole iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni AA i da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Istom presudom, određeno je da troškovi krivičnog postupka i paušal padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 265. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.232/18 od 24.04.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.52/16 od 23.01.2018. godine preinačena je tako što su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni AA i zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 30. KZ, pa pošto su okrivljenom AA za svako od izvršenih krivičnih dela utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po osam meseci, okrivljenom je na osnovu odredaba članova 60. stav 2, 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od četiri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su okrivljenima BB i VV za krivično delo iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ na osnovu odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine nova krivična dela. Na osnovu člana 63. KZ, određeno je da će se u slučaju opoziva izrečenih uslovnih osuda okrivljenima AA, BB i VV u izrečene kazne zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2010. godine do 24.02.2011. godine.

Na osnovu člana 264. stav 5. ZKP, okrivljeni AA, BB i VV obavezani su da sudu, na ime sudskog paušala, plate iznose od po 10.000,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom II iste presude, žalba Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu u preostalom delu odbijena je kao neosnovana, a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 52/16 od 23.01.2018. godine u delu odluke kojom je okrivljeni ĐĐ oslobođen od optužbe za izvršenje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav2. u vezi člana 33. KZ, potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 broj 21/18 od 08.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog BB – advokata Jelene Ćirović i branioca okrivljenih AA i VV – advokata Dragana Pašića, a presuda Višeg suda u Beogradu Kž1 br.232/18 od 24.04.2018. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 broj 21/18 od 08.02.2019. godine (s tim što iz obrazloženja zahteva proizlazi da su zahtevi podneti i protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1 broj 232/18 od 24.04.2018. godine), zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Pašić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, te iz člana 485. stav 2. ZKP i 485. stav 4. u vezi člana 437. stav 1. tačka 2) u vezi člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili samo presudu trećeg stepena ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog BB – advokat Jelena Ćirović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) st.3. i st.4. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizlazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili samo presudu trećeg stepena i vrati predmet na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe ili tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jelene Ćirović je osnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Pašića nedozvoljen.

Osnovano se u zahtevu branioca okrivljenog BB, ističe da je sud u drugostepenoj i presudi trećeg stepena učinio povredu Krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, drugostepenom presudom okrivljeni AA, BB i VV oglašeni su krivim „kao investitori objekta koji se gradi bez građevinske dozvole“ za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, koje je izvršeno u vreme i na način bliže opisan u izreci drugostepene presude.

Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br.72/09), koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret optužnim aktom (od 24.09.2009. godine do 09.03.2010. godine), propisano je da krivično delo iz člana 219a stav 2. KZ, čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, te da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.132/2014 od 09.12.2014. godine) koji se primenjivao do izmena objavljenih u Službenom glasniku RS br.83/2018 od 29.10.2018. godine, odnosno koji se primenjivao u vreme donošenja drugostepene presude, članom 208a stav 1, propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kazniti za prekrašaj preduzetnik koji gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110), a stavom 2. istog člana propisano je da će se za prekršaj iz stava 1. kazniti fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.

U radnjama zbog kojih su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, stoje zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, ali i obeležja prekršaja iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, uvažio kao osnovane u tom smislu iznete navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP dok je u odnosu na okrivljene AA i VV postupio po službenoj dužnosti, shodno odredbi člana 489. stav 2. ZKP (koja obavezuje sud da, ukoliko nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog, postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojih nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti - postupi kao da takav zahtev postoji) te je preinačio pobijane pravnosnažne presude, tako što je primenom odredaba člana 423. tačka 1) ZKP doneo presudu kojom je okrivljene oslobodio od optužbe za krivično delo građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, nalazeći da je za okrivljene povoljnije da budu oslobođeni od optužbe iz razloga jer delo za koje su optuženi (a u ovom slučaju i pravnosnažno oglašeni krivim) po zakonu nije krivično delo, a ovo stoga što je navedeno kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji propisano sa istovetnim zakonskim opisom kao prekršaj za koji je predviđena novčana kazna kako je navedeno u ovoj odluci.

U konkretnom slučaju suvišno je da se razmatra pravilnost primene zakona sa aspekta povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi primene blažeg zakona, jer redovan sud nije nadležan da odlučuje u prekršajnom postupku.

U ovom delu, odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je primenom odredbe člana 265. stav 1. KZ.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA, pored krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ, pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim i zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena uslovna osuda, te utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci sa rokom provere od četiri godine, to je Vrhovni kasacioni sud, zadržavajući kao pravilno izrečenu navedenu krivičnu sankciju, okrivljenom AA za krivično delo iz člana 359. stav 1. u vezi člana 30. KZ izrekao uslovnu osudu na osnovu odredaba članova 64, 65. i 66. KZ, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od četiri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, istovremeno određujući da će se u slučaju opoziva uslovne osude, shodno članu 63. KZ, okrivljenom u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2010. godine do 24.02.2011. godine.

Kako su okrivljeni AA, BB i VV za krivično delo građenje bez građevinske dozvole u saizvršilaštvu iz člana 219a stav 2. u vezi člana 33. KZ oslobođeni od optužbe usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Jelene Ćirović, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ostale navode istaknute u ovom zahtevu, ocenjujući ih bespredmetnim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Pašića, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA navodi povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP iz člana 485. stav 2. ZKP i iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. i člana 437. stav 1. tačka 2) ZKP. Međutim, u vezi sa navedenim povredama zakona, branilac u obrazloženju ističe da je drugostepeni sud svoju odluku „potkrepio“ iskazom svedoka EE i pored toga što iz iskaza ovog svedoka ne proizilazi da je okrivljeni bio investitor spornog objekta, te da okrivljeni u izgradnji objekta nije ni učestvovao kao investitor, već je faktički imao svojstvo zakupca stana u izgradnji, kao i da su drugostepeni i sud trećeg stepena prilikom donošenja odluke pogrešno protumačili odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Nadalje, istim zahtevom branilac okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da „izreka pravnosnažne presude u odnosu na krivično delo zloupotreba službenog položaja upućuje na prekoračenje granica službenih ovlašćenja, dok obrazloženje ukazuje na iskorišćavanje službenih ovlašćenja.“ Pored toga, branilac u zahtevu polemiše sa činjeničnim utvrđenjima drugostepenog suda, kao i sa razlozima iznetim u presudi trećeg stepena i iznosi sopstveni zaključak da u konkretnom slučaju tužilaštvo nije pružilo nijedan dokaz koji bi potvrdio činjenicu zloupotrebe službenog položaja od strane okrivljenog AA, zaključujući da se pravnosnažna presuda zasniva na indicijama, te da je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela „nejasna“.

Kako se, dakle, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nijednom rečju ne ukazuje u čemu se povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 439. ZKP sastoje, već se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te zbog pogrešne ocene dokaza, a što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Pašića, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na o snovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, u odnosu na preinačujući deo (stav I i II izreke presude), te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na stav III izreke presude, kojim je zahtev branioca okrivljenog AA, odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                        Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić