Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca mal. S.S. smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca mal. S.S., adv. Đ.K. je osnovan.

Prema razlozima prvostepenog rešenja, prihvaćenim od strane drugostepenog suda, troškovi predmetnog krivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke izabranog branioca mal. S.S. padaju na teret maloletnika i njegovog zakonskog zastupnika, pošto odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP koja određuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca okrivljenog nije izričito propisano da se to odnosi i na branioca angažovanog po punomoćju, a osim toga, odredbom člana 266. ZKP propisano je da je nagradu i nužne izdatke branioca dužno da plati zastupano lice bez obzira ko je po odluci suda dužan da plati troškove postupka. Stoga se, po stanovištu prvostepenog i drugostepenog suda, sudskom odlukom ne može odrediti isplata navedenih troškova izabranog branioca mal. S.S. na teret budžeta Republike Srbije već je plaćanje istih stvar ugovora između maloletnika i njegovog angažovanog branioca.

Međutim, osnovano branilac mal. S.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na neprihvatljivost iznetih razloga i stavova prvostepenog i drugostepenog suda.

Članom 49. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM) propisano je da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da, ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Odredbom člana 79. stav 1. ZM propisano je, između ostalog, da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Prema odredbi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca, pri čemu zakon ne pravi razliku između izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti.

Kako iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da maloletni izvršilac krivičnog dela mora imati branioca tokom čitavog postupka, kojeg može uzeti sam ili preko zakonskog zastupnika ili srodnika i da troškovi krivičnog postupka, u koje spadaju nagrada i nužni izdaci branioca, u odnosu na maloletnika kome je izrečena vaspitna mera padaju na teret budžetskih sredstava, kako je i odlučeno u konkretnom slučaju rešenjem kojim je ta mera izrečena mal. S.S., to su suprotnom odlukom u pobijanim pravnosnažnim rešenjima, da navedeni troškovi izabranog branioca padaju na teret maloletnika, povređene navedene zakonske odredbe i time učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju osnovano ističe branilac mal. S.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog S.S., advokata Đ.K., na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                            Bata Cvetković,s.r.