Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao da je:

-zahtev u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP nedozvoljen.

-zahtev u delu u kome se ukazuje na povredu odluka Evropskog suda za ljudska prava i Ustava Republike Srbije bez sadržaja.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP u drugostepenoj presudi.

Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Prema tome, povreda koja je predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Imajući u vidu da je u svom zahtevu branilac okrivljenog AA naveo da je pobijana presuda u suprotnosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava koje je bliže označio u svom zahtevu, kao i sa Ustavom Republike Srbije, ali da uz zahtev nije priložio presude Evropskog suda za ljudska prava niti odluku Ustavnog suda, Vrhovni kasacioni sud je u tom delu našao da je zahtev branioca okrivljenog bez sadržaja.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić