Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/25 od 09.02.2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 302/25 od 10.06.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 302/25 od 10.06.2025. godine i Kž3 20/25 od 09.02.2026. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jakovljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede člana 74. ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem ili preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo i u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/25 od 09.02.2026. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je prvostepenom presudom prekoračena optužba. S tim u vezi navodi da je sud izmenio činjenični opis subjektivnog elementa krivičnog dela iz člana 25. KZ u odnosu na optužni akt, jer je u izreci naveo umesto zakonskog termina „hteo njegovo izvršenje“, izraz „želeo njegovo izvršenje“, te izvršio izmenu oblika vinosti u odnosu na kvalifikatorno obeležje krivičnog dela, odnosno subjektivni odnos okrivljenog prema kvalifikovanoj posledici (pribavljanje imovinske koristi preko 1.500.000,00 dinara).

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jakovljević, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Kž1 302/25 od 10.06.2025. godine, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Beogradu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž3 20/25 od 09.02.2026. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o prekoračenju optužnog akata (strana 3, drugi stav trećestepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da ukoliko se uzme u obzir utvrđeno činjenično stanje, pravilan zaključak suda bi bio da je okrivljeni postupao sa svesnim nehatom, a ne sa eventualnim umišljajem, te opširno analizira utvrđeno činjenično stanje i daje sopstvenu ocenu dokaza, te izvodi zaključak da je sud pogrešno primenio odredbu člana 25. KZ. Pored toga branilac dovodi u vezu utvrđenja suda i izvodi sopstvene zaključke da isti nisu logički spojivi, te ističe da optužbom nisu obuhvaćeni oni koji su okrivljenog podstrekavali da izvrši ovo krivično delo, te izvodi sopstvene zaključke, suprotne zaključcima iznetim u nižestepenim presudama, odnosno osporava utvrđeno činjenično stanje, na koji način ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ističe i povredu odredbe člana 74. ZKP, ali istu obrazlaže navodima da je sednica trećestepenog suda održana bez prisustva branioca, iako je odbrana bila obavezna, te citira odrebe člana 74. ZKP i detaljno ističe razloge nepristupanja branioca na navedenu sednicu, na koji način branilac okrivljenog zapravo ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković