Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepeni sud prekoračio granice optužbe i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP, odnosno člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP. Prema zahtevu, optužba je prekoračena time što je prvostepeni sud suštinski izmenio činjenični opis dela sadržan u optužnom aktu kao i vreme izvršenja dela, a pri tome u izreci nije naveo bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, odnosno nije naveo koji neistinit podatak je navodno overen, na koji način je okrivljeni doveo u zabludu nadležni organ i koji. Osim toga, prvostepeni sud je u izreku presude uneo i vreme u kome je preduzeću okrivljenog dozvoljeno obavljanje delatnosti iako takvo rešenje ne postoji u spisima, već samo rešenje o vremenu u kome je zabranjeno obavljanje delatnosti.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao: Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/03 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je izreku presude minimalno izmenio u odnosu na činjenični opis iz optužnog akta i činjenično stanje upodobio sa činjenicama utvrđenim tokom postupka. Ovo pre svega u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela, tako što je u reči „početkom juna meseca“ zamenio rečima „početkom jula meseca“, a što je samo upodobljeno sa rešenjem Sekretarijata za inspekcijske poslove Opštine Alibunar broj 501- 39/10-05 od 12.07.2010. godine.

Stoji navod zahteva da je pomenutim rešenjem preduzeću okrivljenog zabranjeno obavljanje delatnosti samo u periodu od 22,00-06,00 h, a da ne postoji rešenje kojim mu je dozvoljeno obavljanje delatnosti u periodu od 06,00 – 22,00 h, a što je prvostepeni sud naveo u izreci presude. Međutim, prvostepeni sud s time nije prekoračio optužbu, već je samo izveo logičan zaključak da je, ako je obavljanje delatnosti zabranjeno između 22,00 i 06,00 h, ono dozvoljeno u preostalom delu dana odnosno od 06,00 do 22,00 h. Uostalom, i svedok Ž.P., inspektorka koja je donela navedeno rešenje, izjavila je da Sekretarijat za inspekcijske poslove donosi rešenje samo ukoliko se zabranjuje rad, pa je okrivljenom zabranjen rad noću, a kada su uslovi za rad ispunjeni (a pošlo je od toga da jesu, kada je reč o dnevnom režimu rada od 06,00 do 22,00 h, imajući pred sobom neistinit i falsifikovan izveštaj podnet od strane okrivljenog), posebno rešenje se ne donosi. Prema tome, neznatnim izmenama činjeničnog opisa koji je u potpunosti upodobljen utvrđenim činjenicama i koji, pri tome, sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, pa su neosnovani navodi zahteva o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP.

Neosnovano se u zahtevu navodi i da je prvostepenom presudom povređen zakon – član 439. tačka 2. ZKP odnosno član 369. tačka 3. ranije važećeg ZKP, koja je učinjena time što je prvostepeni sud u razlozima presude naveo da ne postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog, odnosno govori o institutu koji je bio predviđen Krivičnim zakonom Republike Srbije, a ne govori o krivici kao elementu dela koja je regulisana krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja predmetnog dela.

Tačno je da je prvostepeni sud u razlozima presude umesto pojma „krivica“ upotrebio pojam „krivična odgovornost“, koji važeći Krivični zakonik ne poznaje. Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, očigledno je da se radi o omašci u pisanju jer je prvostepeni sud u daljem tekstu jasno naveo da je okrivljeni bio svestan svog dela, da je hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, dakle, prvostepeni sud je naveo sve elemente krivice propisane odredbom čl.22. KZ, važećeg u vreme izvršenja dela.

Najzad, neosnovano se zahtevom ukazuje i na povredu odredbe člana 439. tačka 3. ZKP, koja je učinjena time što je prvostepeni sud okrivljenom izrekao uslovnu osudu, a da mu nije utvrdio kaznu i time je povredio odredbu člana 65. stav 1. KZ.

Odredbom člana 65. stav 1. KZ propisano je da uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako za vreme koje odredi sud ne učini novo krivično delo.

Prvostepeni sud je u izreci presude naveo da okrivljenom izriče uslovnu osudu na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne izvrši krivično delo. Na ovaj način, prvostepeni sud nije povredio odredbu člana 65. stav 1. KZ, pa time nije učinio ni povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, kako se to neosnovano navodi u zahtevu. Naime, očigledno je da se radi o nepreciznosti prilikom izrade odluke a ne o povredi zakona jer je jasno da je kazna zatvora u trajanju od četiri meseca utvrđena kazna i da je određeno vreme proveravanja, a što je jasno navedeno i u razlozima presude na strani 9, u četvrtom stavu.

Ocenivši iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Đ.G. u celini neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.