- okrivljeni VV oglašen je krivim zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.11.2018. godine do 25.12.2018. godine,

- okrivljeni GG oglašen je krivim zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.12.2018. godine do 25.12.2018. godine.

Istom presudom, oštećeni DD je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku, a okrivljeni AA, BB, VV i GG su obavezani da plate troškove krivičnog postupka bliže navedene u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 616/22 od 20.12.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG, a presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 39/19 od 12.07.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, „preinači pobijane presude“ ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog BB, advokat Alisa Mumdžić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog VV, advokat Aladin Šemović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu,

- branilac okrivljenog GG, advokat Maida Toković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, branilac okrivljenog BB, advokat Alisa Mumdžić i branilac okrivljenog VV, advokat Aladin Šemović, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, označava „prepoznavanje“ okrivljenih AA i BB sa glavnog pretresa od 18.03.2021. godine, kada je suprotno članu 90. i 100. ZKP, supruga oštećenog svedok ĐĐ, posmatrajući svu četvoricu okrivljenih, ukazala na okrivljenog AA, kao „krupnije lice“ koje je bilo prisutno kritične večeri, i okrivljenog BB, kao lice „sitnije građe“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića, po oceni Vrhovni kasacioni sud, nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da se u konkretnom slučaju ne radi o dokaznoj radnji prepoznavanja lica u smislu člana 90. i 100. ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog AA, već o izjašnjavanju svedoka ĐĐ o identitetu lica koje je, kao očevidac događaja, opisala u svom iskazu pred javnim tužiocem na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 94/18, Kti 59/18 od 11.12.2018. godine, pri kojem iskazu je ostala i na glavnom pretresu od 18.03.2021. godine. Samim tim, navedeno izjašnjenje kojim su identifikovani okrivljeni AA i BB predstavlja sastavni deo iskaza svedoka ĐĐ i može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku, pa Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode branioca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića, da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao nezakonite dokaze branilac okrivljenog BB, advokat Alisa Mumdžić, i branilac okrivljenog VV, advokat Aladin Šemović, označavaju zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija Ku 1139/18 od 23.11.2018. godine, potvrdu o ulasku u stan i druge prostorije Kuo 522/18 od 23.11.2018. godine i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima Kop 522/18 od 23.11.2018. godine, i dokaze koji iz njih proističu, prevashodno video snimak sigurnosnih kamera hotela „...“ u Novom Pazaru.

Prema navodima zahteva, pretresanje hotela „...“ izvršeno je bez naredbe suda, pa je u smislu člana 158. stav 3. ZKP bilo neophodno sačiniti zapisnik u kojem će se naznačiti razlozi ulaska i pretresanja, što nije učinjeno već je izdata potvrda o ulasku u stan i druge prostorije koja se ne može izdati ako je vršeno pretresanje. U tom smislu branioci navode da se izdavanje zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrde o ulasku i stan i druge prostorije, međusobno isključuju i ističu da se nezakonitost preduzetih radnji sastoji i u tome što sudiji za prethodni postupak nije podnet izveštaj u skladu sa članom 160. ZKP, iako je izvršeno pretresanje bez naredbe suda. Po mišljenju branilaca, pretresanje navedenog hotela nezakonito je i zbog toga što pretresanju nije prisustvovao zakupac, odnosno držalac hotela „...“, okrivljeni VV, iako je bio dostupan državnim organima. U vreme pretresanja prema okrivljenom VV doneto je rešenje o zadržavanju u trajanju od 48 časova što znači da je njegovo prisustvo pretresanju moglo biti nesmetano obezbeđeno međutim, okrivljeni nije ni obavešten niti pozvan da prisustvuje pretresanju, već je pretresanje obavljeno u prisustvu radnika hotela EE koja nije držalac hotela, pa samim tim nije ovlašćena da u ime okrivljenog VV potpisuje „zapisnik i ostala dokumenta“. Prema mišljenju branilaca okrivljenog BB i VV, sve navedene okolnosti upućuju na zaključak da je pretresanje hotela „...“ nezakonito, pa su samim tim nezakoniti i svi dokazi proistekli iz tog pretresanja – privremeno oduzeti DVR i video snimak koji je sa njega skinut, kao i svi ostali dokazi koji se na bilo koji način zasnivaju na tom video snimku, na šta, pozivajući se na navode zahtev branioca okrivljenog VV, u podnetom zahtevu upućuje i branilac okrivljenog AA.

Branilac okrivljenog VV, advokat Aladin Šemović, kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o saslušanju osumnjičenog VV Ku 1139/18 LS 193/18 od 23.11.2018. godine obzirom da u zapisnik nije uneto da se osumnjičeni izričito izjasnio da neće uzeti branioca po svom izboru, a odbranu je izneo u prisustvu branioca postavljenog po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Alise Mumdžić i branioca okrivljenog VV, advokata Aladina Šemovića, na koje upućuje i branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 4, u stavu drugom i trećem, strani 5 i na strani 6, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, u podnetom zahtevu kao nezakonite dokaze označava nalaz i mišljenje veštaka Dejana Belića i dr Vehima Jukovića i nalaz i mišljenje veštaka Esada Nišića. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne navodi ni jedan konkretan razlog koji bi ove dokaze činio nezakonitim, već osporava stručnost navedenih veštaka, a samim tim ocenu suda o prihvatljivosti ovih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, i tako suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer ova povreda zakona ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Zahteve za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih AA, BB, VV i GG podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva, činjenični opis dispozitiva optužnice i izreka prvostepene presude sadrži samo uračunljivost okrivljenih i svest o protivpravnosti dela koja su im stavljena na teret, ali ne sadrži opis umišljaja, odnosno da li su okrivljeni postupali sa direktnim umišljajem. Kako izreka prvostepene presude ne sadrži opis umišljaja, to samim tim ne sadrži ni krivicu kao subjektivno obeležje krivičnog dela, pa dela za koja su okrivljeni AA, BB, VV i GG oglašeni krivim, po mišljenju branilaca, nisu krivična dela. Pored toga, branilac okrivljenog VV, u podnetom zahtevu ističe i da u njegovim radnjama opisanim u izreci presude, nema radnje kao objektivnog obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, odnosno da okrivljeni krije učinioce krivičnih dela ili da im prikrivnjem sredstava kojima je delo učinjeno, tragova ili na drugi način, pomaže da ne budu otkriveni. Navodi presude da je okrivljeni VV postupao sa „namerom da ih sakrije“, po navodima zahteva, predstavljaju opis pokušaja iz člana 30. KZ, koji u konkretnom slučaju nije kažnjiv.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koja je okrivljeni AA oglašen krivim, mogu se izvršiti samo sa umišljajem, što se odnosi i na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, i na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ, za koja su okrivljeni VV i GG oglašeni krivim.

Iz spisa predmeta proizilazi da stoje navodi branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG da u izreci prvostepene presude nije naveden zakonski opis umišljaja iz člana 25 KZ međutim, umišljajno postupanje okrivljenih, u konkretnom slučaju, proizilazi iz samog činjeničnog opisa krivičnih dela u izreci presude.

Iz izreke prvostepene presude, proizilazi da su okrivljeni AA i BB naneli telesne povrede oštećenom DD i to tako što su „ga prethodno pratili, sa kapuljačama (fantomkama) koje su nosili na glavi, pa kada je DD sa svojim vozilom marke „...“, registarskih oznaka ..., u kome je bila njegovo supruga i dete, stao ispred prodavnice („...“ u ulici ... u Novom Pazaru), gde je njegova supruga ušla u prodavnicu, a DD ostao u kolima“, u kom momentu je okrivljeni AA prišao sa leve strane vozila i otvorio vrata vozača, dok je okrivljeni BB prišao sa desne strane vozila i seo na mesto suvozača, zahtevajući od oštećenog da pokrene vozilo i pođe sa njima, da bi, kada je oštećeni izvadio ključ iz brave i bacio ga na pod vozila, okrivljeni počeli da ga udaraju. Okrivljeni BB je vršenjem nasilja, neutvrđenim predmetom, oštećenom zadao udarac u glavu i naneo mu lake telesne povrede u vidu razderne rane, krvnog podliva i oguljotina, čiji broj i lokalizacija su opisani u izreci presude, da bi u trenutku kada je oštećeni pokušao da se zaštiti i levom nogom iskoračio iz vozila, okrivljeni AA ispaljivanjem hica iz pištolja nepoznate marke, koji je neovlašćeno nosio bez odobrenja nadležnog organa u smislu člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, oštećenom naneo tešku telesnu povredu u vidu ustreline levog kolena opisanu u izreci presude.

Iznete okolnosti konkretnog slučaja, i to pre svega upotrebljeno sredstvo izvršenja, vrsta, težina i lokalizacija telesne povrede koju je oštećeni DD zadobio, nedvosmisleno ukazuju da je okrivljeni AA bio svestan i da je znao da ispaljivanje hica iz pištolja u telo oštećenog može teško narušiti njegov telesni integritet, što je okrivljeni AA i hteo, pa je zato oštećenom i naneo ustrelinu levog kolena, iz čega jasno proizilazi da je krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izvršio sa direktnim umišljajem. Upotreba pištolja prilikom izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda i okolnost da je sa okrivljenim BB prethodno pratio oštećenog, na način opisan u izreci presude, po oceni ovog suda jasno upućuju da je okrivljeni AA krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ takođe izvršio sa direktnim umiljajem jer je znajući da nema odobrenje nadležnog organa za nošenje vatrenog oružja-pištolja u skladu sa Zakonom o oružju i municiji, isti kritičnom prilikom nosio radi telesnog povređivanja oštećenog. Pored toga, iz činjeničnog opisa datog u izreci presude, proizilazi da je okrivljeni BB u autu oštećenog koji je bio zaustavljen na javnom mestu (parking), vršio nasilje nad oštećenim tako što mu je neidentifikovanim predmetom zadavao udarce u glavu, što jasno govori da je okrivljeni faktički bio potpuno indiferentan prema tome što nasilje ispoljava na javnom mestu i da je to pri tome i hteo, a što nedvosmisleno ukazuje da je prilikom izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ postupao sa direktnim umišljajem.

Iz činjeničnog opisa u izreci prvostepene presude dalje proizilazi da su okrivljeni AA i BB, kada je supruga oštećenog izašla iz prodavnice i građani počeli da se okupljaju, pobegli sa lica mesta u hotel „...“ gde ih je na ulazu sačekao okrivljeni VV koji ih je sproveo ka sobama gde su se zadržali nekoliko minuta, da bi potom izašli iz hotela gde ih je na parkingu čekao okrivljeni GG koji ih je svojim vozilom odvezao u nepoznatom pravcu.

Radnje koje su okrivljeni VV i GG navedenom prilikom preduzeli očigledno su međusobno koordinirane, što jasno ukazuje da su obojica znala da su okrivljeni AA i BB prethodno izvršili opisana krivična dela i da ih je upravo zato, sa ciljem da im pomogne da ne budu otkriveni, okrivljeni VV privremeno sakrio u hotelu do dolaska okrivljenog GG, koji ih je iz istih razloga odvezao u nepoznatom pravcu, pa iz opisa ovih radnji u izreci presude jasno proizilazi da su obojica okrivljenih krivična dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ izvršila sa direktnim umišljajem.

Prema tome, iz navedenih činjeničnih opisa dela jasno proizilazi postojanje direktnog umišljaja u pogledu radnji preduzetih od strane svakog od okrivljenih, pa nenavođenje eksplicitnog teksta odredbe i člana 25. KZ u izreci presude, u konkretnom slučaju, nije od uticaja na postojanje svih obeležja krivičnih dela za koja su okrivljeni osuđeni, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud kao neosnovane ocenjuje i navode branioca okrivljenog VV, advokata Aladina Šemovića, kojima se, povodom iste povrede zakona, ukazuje da u izreci presude nije opisana radnja izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ već njegov nekažnjiv pokušaj, obzirom da je radnja izvršenja koju je preduzeo okrivljeni VV u izreci jasno opisana.

Branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se navedene povrede krivičnog zakona konkretno sastoje, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u njihovo razmatranje jer zahtev u tom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić