.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 623/2016
31.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih D.O. i G.K., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.O. i G.K., advokata S.T., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.106/13 od 21.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž br.167/16 od 23.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.O. i okrivljenog G.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.106/13 od 21.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž br.167/16 od 23.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu K br.106/13 od 21.12.2015. godine okrivljeni D.O. i okrivljeni G.K., oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po pet godina, u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.07.2012. godine do 28.11.2013. godine, dok su na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni oslobođeni od plaćanja sudskog paušala i određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.167/16 od 23.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, branioca okrivljenih G.K. i D.O. i žalba branioca okrivljenog R.J. i presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.106/13 od 21.12.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.O. i G.K., advokat S.T., zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. a u vezi člana 486. stav 2. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine, odnosno preinači drugostepenu odluku i okrivljene oslobodi od optužbe da su izvršili krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. KZ-a, a da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, branilac i okrivljeni budu obavešteni o sednici veća radi prisustva.
Postupajući u smislu člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.O. i G.K. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.O. i G.K. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedeno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.O. i G.K.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
