Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Nišu, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog pravnog lica „...“ D.O.O. iz N. i okrivljenog M.B. odgovornog lica u pravnom licu, presudom II 213 Prž. 851/2014 od 27.02.2014. godine, preinačio je rešenje Prekršajnog suda u Prokuplju, Odeljenja u Kuršumliji II-7-Up.br. 975/12 od 29.11.2013. godine i okrivljenima dosudio troškove prekršajnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara, a za preostali iznos od 533.000,00 dinara žalbu odbio kao neosnovanu.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Prokuplju, Odeljenja u Kuršumliji II-7- Up.br. 975/12 od 29.11.2013. godine (koje je u zahtevu pogrešno označeno kao rešenje II-7-PR.broj 975/12) i presude Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Nišu II 213 Prž. 851/2014 od 27.02.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. u vezi sa članom 130. stav 2. tačka 7, članom 131. stav 2. i članom 132. stav 3. i 4. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) u vezi sa članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine navedene pravnosnažne odluke i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je, nakon donošenja pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Prokuplju, Odeljenja u Kuršumliji II-7-Pr.br.975/12 od 30.05.2012. godine, kojim je usled nastupanja apsolutne zastarelosti obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenog pravnog lica „...“ D.O.O. iz N. zbor prekršaja iz člana 222. stav 1. tačka 25. ZOBS i okrivljenog M.B. kao odgovornog lica u pravnom licu zbog prekršaja iz člana 222. stav 2. tačka 25. ZOBS, branilac okrivljenih podneo zahtev za naknadu troškova predmetnog postupka (troškovnik od 29.06.2012. godine), sa specificiranim troškovima za sastav obrazloženih podnesaka od 16.12.2011. godine, 07.02.2012. godine i 21.03.2012. godine, žalbe od 05.03.2012. godine na ranije donetu prvostepenu presudu tog suda II-7-Pr.br.1343/11 od 14.02.2012. godine i za sastav troškovnika, a da je nakon ukidanja ranije donetih prvostepenih rešenja o troškovima postupka, i to rešenja II-7-Pr.br. 975/12 od 18.09.2012. godine, podneo troškovnik od 15.01.2013. godine sa dodatnim troškovima za sastav žalbe od 27.09.2012. godine na navedeno rešenje i za sastav tog troškovnika, a nakon ukidanja prvostepenog rešenja II-7-Up.br. 975/12 od 14.02.2013. godine, podneo troškovnik od 02.09.2013. godine, u kojem je uz sve ranije specificirane troškove dodao i troškove za sastav žalbe od 28.02.2013. godine na navedeno rešenje, za sastav tog troškovnika i za zastupanje okrivljenih na jednom ročištu, pri tom za sve troškove prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme podnošenja tog troškovnika, u ukupnom iznosu od 516.000,00 dinara.

Odlučujući o navedenom zahtevu branioca okrivljenih za naknadu troškova prekršajnog postupka, prvostepeni sud je, pobijanim prvostepenim rešenjem, okrivljenima dosudio samo troškove koji se odnose na sastav žalbe od 05.03.2012. godine na presudu II-7-Pr.br. 1343/11 u iznosu od 27.000,00 dinara, dok je zahtev u pogledu ostalih troškova specificiranih u troškovniku od 29.06.2012. godine, u iznosu od 49.500,00 dinara, odbio.

Iz navedenog proizilazi da prvostepeni sud uopšte nije odlučivao o troškovima okrivljenih specificiranim u troškovnicima branioca od 15.01.2013. godine i od 02.09.2013. godine, između ostalog, ni o troškovima za sastav žalbi od 27.09.2012. godine i od 28.02.2013. godine na ranije doneta prvostepena rešenja o troškovima postupka, mada u obrazloženju rešenja (strana 3. stav poslednji) sud kaže da zahtevi za naknadu troškova od 15.01.2013. godine i od 02.09.2013. godine, odnosno „izdaci nastali povodom pisanja žalbe zbog neusvajanja podneska o naknadi troškova“ nisu usvojeni jer „ne spadaju u troškove prekršajnog postupka shodno članu 214. stav 1. ZOP-a“, pošto su nastali posle završetka prekršajnog postupka koji je u konkretnom slučaju okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka, koje je postalo pravnosnažno 16.06.2012. godine, a ovaj stav prvostepenog suda kao pravilan prihvata i drugostepeni sud (strana 3. stav drugi drugostepene presude), pozivajući se na odredbe člana 130. stav 1. i člana 214. stav 1. Zakona o prekršajima.

Kad je reč o dosuđenim troškovima za sastav žalbe od 05.03.2012. godine na ranije donetu prvostepenu presudu u iznosu od 27.000,00 dinara, prvostepeni sud je, prema razlozima na strani 2. stav pretposlednji prvostepenog rešenja, zauzeo stanovište da se ovi troškovi određuju prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 15/12) koja je važila u vreme podnošenja troškovnika od 29.06.2012. godine, a navedeno stanovište prvostepenog suda kao pravilno usvaja i drugostepeni sud (strana 2. stav poslednji drugostepene presude), pozivajući se na odredbe člana 10. i 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), pri čemu kao vreme obračuna u smislu člana 11. Tarife smatra momenat sačinjavanja obračuna između advokata i stranke, za koji nalazi da je u konkretnom slučaju izvršen 29.06.2012. godine.

Navedeni razlozi prvostepenog i drugostepenog suda, izneti u pobijanim pravnosnažnim odlukama, prema osnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, nejasni su i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega su te odluke donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) ( u daljem tekstu: ranije važeći ZPR) koji se primenjuje u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 340.stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/13) (u daljem tekstu: ZPR), kao i uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 130. stav 2. tačka 7, članom 131. stav 2. i članom 132. stav 3.i 4. ranije važećeg ZPR i u vezi sa članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), zbog pogrešne primene navedenih propisa.

Naime, odredbom člana 131. stav 2. ranije važećeg ZPR, propisano je da troškove postupka za prekršaj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio, kako je i odlučeno u konkretnom slučaju pravnosnažnim rešenjem o obustavljanju prekršajnog postupka protiv okrivljenih, s tim da o visini tih troškova i rokovima za plaćanje istih nije odlučeno navedenim rešenjem. Odredbom člana 132. stav 3. ranije važećeg ZPR propisano je da će se, ako za utvrđivanje visine troškova nema dovoljno podataka, o troškovima odlučiti kada se ti podaci pribave, a odredbom stava 4. istog člana propisano je da će se, kada u presudi nije odlučeno o troškovima postupka, o tome odlučiti naknadno posebnim rešenjem na koje je dozvoljena žalba.

Iz navedenih propisa jasno proizilazi da se prekršajni postupak u delu koji se odnosi na troškove postupka o kojima je, u skladu sa zakonom, odlučeno naknadno posebnim rešenjem, završava donošenjem pravnosnažne odluke o troškovima, u smislu odredba člana 132. stav 3. i 4. ranije važećeg ZPR i da isti predstavlja deo prekršajnog postupka, zbog čega je pogrešno suprotno stanovište prvostepenog i drugostepenog suda i nejasni su i protivurečni razlozi u pobijanim odlukama kada sudovi, pozivajući se na odredbe člana 214. stav 1. ranije važećeg ZPR, vezano za vreme donošenja odluke o prekršaju, a drugostepeni sud i na odredbu člana 130. stav 1. istog zakona, okrivljenima ne dosuđuju troškove na ime nagrade i nužnih izdataka branioca za sastav žalbi na prvostepena rešenja o troškovima postupka od 18.09.2012. godine i od 14.02.2013. godine, koji izdaci čine troškove prekršajnog postupka shodno odredbi člana 130. stav 2. tačka 7. ranije važećeg ZPR i koji troškovi su bili opravdani imajući u vidu da su, uvaženjem tih žalbi kao osnovanih, pomenuta prvostepena rešenja ukinuta od strane drugostepenog suda.

Nejasni su razlozi prvostepenog i posebno drugostepenog suda kada u pogledu visine troškova dosuđenih za sastav žalbe od 05.03.2012. godine i za obrazložene podneske od 16.12.2011. godine i od 07.02.2012. godine (drugostepeni sud) primenjuju Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važeću u vreme podnošenja troškovnika od 29.06.2012. godine, iako je posle toga, a pre donošenja pobijanih pravnosnažnih odluka o troškovima postupka, branilac okrivljenih podneo obračun troškova-troškovnik od 02.09.2013. godine, na osnovu tada važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12) koja je stupila na snagu 01.01.2013. godine i kojom je, u članu 11, izričito propisano da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi na dan obračuna.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da su pobijanim pravnosnažnim odlukama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. ZPR odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo pobijane odluke i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, prilikom kojeg će otkloniti povrede zakona na koje je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Zapisničar                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.