Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 49/16 od 02.03.2016. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog M.N. a prvostepena presuda preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Viši sud u Somboru okrivljenog M.N. za krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 3. u vezi člana 33. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K br. 1216/12 od 19.11.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 49/16 od 02.03.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.N., adv. V.M., zbog povrede zakona iz 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev a pobijane presude preinači u odnosu na okrivljenog M.N., tako što će u odnosu na ovog optuženog odbiti optužbu zbog zastarelosti krivičnog gonjenja ili pak da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., adv. V.M. je neosnovan.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se navodi da je okrivljenom M.N. optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Somboru stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ (u saizvršilaštvu sa okrivljenim P.R.), nakon čega je Osnovni javni tužilac u Vrbasu dana 23.03.2015. godine, nakon više od četiri godine u potpunosti izmenio optužni akt promenivši kako činjenični opis tako i pravnu kvalifikaciju dela i okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 3. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a za koje delo je prema stavu branioca okrivljenog nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja i to još u vreme kad je zamenik javnog tužioca izmenio optužni akt, pa je tako pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona obzirom da je sud u toj situaciji bio dužan da prema okrivljenom odbije optužbu na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP.

Istaknuti navodi zahteva po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 104. stav 1. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno. Stavom 3. istog člana, propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a stavom 5. istog člana da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Prema stanju u spisima predmeta okrivljeni M.N. je radnje zbog kojih je oglašen krivim učinio dana 10.03.2011. godine, a optužnica protiv okrivljenog je podneta dana 12.10.2012. godine zbog krivičnog dela u saizvršilaštvu teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Kako je u međuvremenu stupio na snagu Zakonik o krivičnom postupku i to dana 01.10.2013. godine to je predmet imajući u vidu mesnu nadležnost ustupljen Osnovnom javnom tužiocu u Vrbasu, koji je dana 23.03.2015. godine izmenio činjenični opis i pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela tako što je sada optužnim predlogom Kt br. 964/14 od 23.03.2015. godine okrivljenima M.N. i P.R. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela u saizvršilaštvu prikrivanje iz člana 221. stav 3 u vezi člana 33. KZ za koje delo se učinilac može kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Kada se na glavnom pretresu ili u žalbenom postupku izmeni pravna kvalifikacija krivičnog dela (sa teže na lakšu i obrnuto), smatra se da sve ranije, od strane ovlašćenog lica, preduzete procesne radnje radi krivičnog gonjenja istog učinioca, prekidaju zastarevanje krivičnog gonjenja i u odnosu na krivično delo po izmenjenoj pravnoj kvalifikaciji, ukoliko se krivično delo odnosi na isti krivično-pravni događaj.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izmena optužnog akta od strane nadležnog javnog tužioca u konkretnom slučaju Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu dana 23.03.2015. godine (u pogledu pravne ocene dela, tako što je okrivljenom M.N. stavljeno na teret izvršenje u saizvršilaštvu sa okrivljenim P.R., krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 3. u vezi člana 33. KZ), a na šta je javni tužilac i bio ovlašćen da učini u smislu člana 409. stav 1. ZKP prekida zastarelost krivičnog gonjenja, jer se radi o istom krivično-pravnom događaju.

S`toga su navodi zahteva da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 221. stav 3. KZ i da je oglašavanjem okrivljenog krivim zbog ovog krivičnog dela učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, ocenjeni neosnovani.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog M.N., adv. V.M. odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.