Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokat Ivana Tatića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog BB, advokat Ivan Tatić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i sa tim u vezi ističe da pobijanim odlukama kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova koji mu pripadaju povređen član 9. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojom je propisano da za obavljanje poslova advokatu pripada naknada troškova za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge prema plaćenim računima ili u paušalnom iznosu u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade za pojedinačni pravni posao. Prema mišljenju branioca, iz navedene odredbe jasno proizilazi da mu na ime troškova za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge pripada paušalni iznos u visini od 2% od nagrade u iznosu od 202.500,00 dinara, odnosno 4.050,00 dinara, pa je stoga pobijanim rešenjima morala biti određena i njihova isplata.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovan je zahtev branioca da mu pripada paušalan iznos u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade, jer iz zahteva za naknadu troškova branioca od 30.12.2025. godine u spisima predmeta, proizilazi da branilac nije opredelio povodom kojih pravnih poslova je imao troškove za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge niti je dostavio dokaze da je imao takve troškove. Činjenica je da prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata postoje dva načina na koji se obračunavaju ovi troškovi, ali se pod paušalnim iznosom u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade za pojedinačni pravni posao, podrazumeva da se pojedinačni pravni posao koji je obuhvatao poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge opredeli, a potom samo u odnosu na tako opredeljene usluge traži 2% od propisane vrednosti nagrade za preduzeti posao, što u konkretnoj situaciji nije učinjeno.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković