Protiv ovih presuda branilac okrivljenog I.N.V., advokat S.S., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će ukinuti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog I.N.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakonik jer, prema stavu branioca, krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. KZ, može da bude učinjen samo od strane grupe, a kako je u konkretnom slučaju optuženo samo jedno lice to nema mesta primeni stava 3. člana 350. KZ, već da se eventualno može govoriti o krivičnom delu iz člana 350. stav 2. KZ.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje da je u pogledu krivičnog dela predmet optužbe primenjen je zakon koji se ne može primeniti, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, pod okolnostima da je delo učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica.

Po nalaženju ovog suda, prema činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni je u nameri pribavljanja imovinske koristi omogućio nedozvoljen prelaz granice Republike Srbije i tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica – petnaestorici avganistanskih državljana na način opisan u izreci presude, iz kojih činjenica i okolnosti proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da su radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer krivično delo nije učinjeno od strane grupe i da bi se u radnjama okrivljenog eventualno sticala zakonska obeležja krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ, jer je za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno da se krivično delo iz stava 2. člana 350. KZ izvrši pod bilo kojom od alternativno propisanih kvalifikatornih okolnosti iz stava 3. istog člana, što je u konkretnom slučaju okolnost da je okrivljeni omogućio nedozvoljen prelaz državne granice Republike Srbije i tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica – 15 stranih državljana.

Samim tim, po oceni ovoga suda radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude, pravilno su kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pa sledstveno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da tokom postupka nijednim dokazom nije potvrđeno prisustvo namere kod okrivljenog da pribavi imovinsku korist u iznosu od 1.400 evra, jer se taj iznos spominje samo u zapisniku o iskazu svedoka N.M., koji je izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz, odnosno u iskazu svedoka O.S., prevodioca sa engleskog jezika, koja je svedočila o okolnostima i sadržini svog postupanja pri ispitivanju svedoka N.M., kojim navodima branilac okrivljenog iznosi svoj činjenični zaključak da okrivljeni omogućavanje prelaženja državne granice većem broju lica nije učinio u nameri da na taj način ostvari imovinsku korist što je u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem iz pravnosnažne presude na navedenu okolnost, čime se, po oceni ovog suda, pravnosnažna presuda osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog I.N.V. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 471. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.