Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljena Maja Bađikić oslobođena je od optužbe da je izvršila krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stava 4. u vezi stava 1. KZ.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećeni BB je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva. Istovremeno je određeno da će troškove krivičnog postupka snositi optuženi, o čijoj visini će sud odlučiti naknadnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.859/2023 od 23.02.2024. godine, pored ostalog, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zaječaru, presuda Višeg suda u Zaječaru K br.4/23 od 21.07.2023. godine preinačena je u stavu drugom izreke u odnosu na okrivljenu Maju Bađikić, tako što je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ, za koje delo joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa pošto su joj uzete kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 35 godina za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ i kazna zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, okrivljena je na osnovu odredaba članova 60. i 62. KZ osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2019. godine do 22.12.2019. godine i od 29.04.2022. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalbe branilaca okrivljene Maje Bađikić odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom, okrivljena Maja Bađikić obavezana je na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.9/24 od 14.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene Maje Bađikić i njenih branilaca – advokata Miroslava Lazića i Katarine Stanković, a presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.859/2023 od 23.02.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene Maje Bađikić - advokat Miroslav Lazić, protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zaječaru K br.4/23 od 21.07.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.859/23 od 23.02.2024. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 438. stav 1. tačka 10) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu oslobiti od optužbe, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, drugom veću;

- branioci okrivljene Maje Bađikić - advokati Miroslav Lazić i Katarina Stanković, protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.9/24 od 14.03.2025. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljenu oslobiti od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, u sednici u veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 10) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Miroslava Lazića prvostepena i drugostepena pravnosnažna presuda pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u podnetom zahtevu se ističe da je nižestepenim presudama učinjena ova povreda zakona jer je u postupku učestvovao sudija Zoran Jovanović kao predsednik prvostepenog veća, i koji je u dva navrata odlučivao o određivanju pritvora protiv okrivljene, na koji način je narušena pretpostavka nepristrasnosti ovog sudije u daljem toku postupka, te zbog toga što je sudija Ivan Bulatović postupao kao predsednik drugostepenog veća, a koji je zbog ranijeg odlučivanja o produženju pritvora u istom predmetu i potvrđivanju optužnice izrazio svojs stav o postojanju opravdane sumnje da je okrivljena izvršila krivično delo, te je morao biti izuzet od postupanja u ovom predmetu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Lazića Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je sudija Zoran Jovanović učestvovao kao predsednik veća u donošenju presude Višeg suda u Zaječaru K br.25/21 od 20.04.2022. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.591/2022 od 22.12.2022. godine, kao i da su u donošenju pobijane prvostepene presude Višeg suda u Zaječaru K br.4/23 od 21.07.2023. godine učestvovale sudije Ljiljana Panić kao predsednik veća i Sanja Andrejević kao član veća, te sudije porotnici Dragan Mihajlović, Dragan Božović i Zvonimir Paković.

Kako, dakle, sudija Zoran Jovanović nije učestvovao u donošenju pobijane prvostepene presude, već je učestvovao u donošenju prethodne prvostepene presude, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.591/2022 od 22.12.2022. godine, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Lazića da je pobijanom prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP jer je u donošenju pobijane presude učestvovao sudija koji je morao biti izuzet.

Takođe, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti istog branioca ističe da je sudija Ivan Bulatović morao biti izuzet u donošenju pobijane drugostepene presude (Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.859/2023 od 23.02.2024. godine), jer je učestvovao u odlučivanju u postupku potvrđivanja optužnice. Ovo stoga što je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je u donošenju rešenja kojim je potvrđena optužnica Višeg javnog tužilaštvau Negotinu Kto.br.3/2020 od 13.05.2021. godine učestvovalo veće sastavljeno od sudija Dušana Caranovića kao predsednika veća, te Slađane Marković i Ljubice Nikić, kao članova veća, te dakle, suprotno navodima zahteva, u donošenju ove odluke nije učestovao sudija Ivan Bulatović.

Navodima istog branioca – da su navedene sudije učestvovale u donošenju odluka o pritvoru okrivljene (pri čemu te odluke i ne označava), zbog čega postoji sumnja u njihovu nepristrasnost, prema nalaženju Vrhovnog suda, ne ukazuje se na postojanje razloga za obavezno izuzeće sudija iz člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, već se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, koja ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće, pa prema tome ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Kako povreda zakona iz člana 37. stav 2. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Neosnovano se u oba zahteva ističe da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. S tim u vezi, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Maje Bađikić navodi se da je u drugostepenoj presudi, kojom je prvostepena presuda preinačena, dopisana radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. i 2. ZKP, i pored toga što se javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Negotinu nije žalio na deo presude koji se odnosi na predmetna krivična dela, na koji način je prema stavu branilaca drugostepeni sud učinio povredu načela reformatio in peius, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane. Naime, na navedenu povredu krivičnog zakona odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a Apelacioni sud u Nišu, postupajući u trećem stepenu, u svojoj odluci Kž3 9/24 od 14.03.2025. godine, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani tri stav treći, četvrti i peti i strani četiri, stav prvi, izneo detaljne i jasne razloge zbog čega nalazi da drugostepenom presudom nije učinjena povreda načela reformatio in peius, koje razloge i Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na osnovu člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Neosnovano se istim zahtevima ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u oba zahteva navodi se da su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a kao nezakonit dokaz označavaju dokaze prikupljene prilikom obavljanja uviđaja lica mesta, koji su konstatovani u izveštajima o forenzičkom pregledu lica mesta Kt br.503-521/2019 od 30.12.2019. godine i Kt 503-29/2020 od 24.01.2020. godine, te forenzičkoj fotodokumentaciji, koji su pribavljeni suprotno odredabama člana 300. stav 3. i 4. ZKP, obzirom da o vremenu obavljanja uviđaja branilac okrivljene Maje Bađikić nije obavešten, već su uviđaji obavljeni samo u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, a kojom prilikom su pronađena dva opuška cigarete na osnovu kojih je okrivljena oglašena krivom za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 5) u vezi člana 33. KZ.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, obzirom da je uviđaj u konrektnom slučaju obavljen u skladu sa odredbama člana 133. i 136. ZKP, od strane nadležnog organa, dakle, u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, o čemu je sačinjen zapisnik u skladu sa odredbom člana 233. stav 3. ZKP. Pri tome, činjenica da branilac okrivljene Maje Bađikić nije prisustvovao uviđaju ovaj dokaz ne čini nezakonitim, obzirom da je odredbom člana 300. stav 3. ZKP predviđena samo mogućnost, a ne i obaveza, da branilac prisustvuje ovoj dokaznoj radnji.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, kojima se ukazuje da su nižestepene presude zasnovane na nezakonitom dokazu – na zapisnicima o uviđaju od 30.09.2019. godine i 24.01.2020. godine, odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtevi odbačeni su kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj.

Naime, u oba zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, u zahtevima se ne navodi konkretno u čemu se ova povreda zakona sastoji, odnosno branioci ne obrazlažu na koji način je nižestepenim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, pa kako član 484. ZKP, koji nalaže obavezno navođenje razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti podrazumeva ne samo opredeljenje povrede za koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtevi nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Branilac Miroslav Lazić u zahtevu, podnetom protiv prvostepene i drugostepene presude, u obrazloženju, ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, međutim ni u odnosu na ove povrede ne navodi u čemu se one sastoje, već s tim u vezi navodi da sud nije dao razloge zbog čega nalazi da je krivično delo teškog ubistva izvršeno iz koristoljublja, niti razloge zbog čega je okrivljenu Maju Bađikić osudio na kaznu zatvora koja je strožija od kazne na koju je osuđen okrivljeni AA. Kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, branioci okrivljene u oba podneta zahteva polimišu sa činjeničnim stanjem utvređenim od strane nižestepenih sudova i s tim u vezi ističu da je okrivljena u toku postupka iznela svoju odbranu iz koje se nesumnjivo može zaključiti da ona nije učestvovala u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva, da kritičnog dana nije bilo nikakvog dogovora i kontakta između okrivljene i okrivljenog AA. Pored toga, branioci polemišu sa iskazima saslušanih svedoka i izvode sopstveni zaključak da odbrana AA –da je okrivljena bila u kontaktu sa predmetnom puškom, nije potvrđena nijednim dokazom, te da iz izvedenih dokaza proizilazi da su svi projektili ispaljeni iz vatrenog oružja okrivljenog AA i da je okrivljeni AA sam izvršio krivično delo teško ubistvo.

U podnetim zahtevima ističe se i da je na glavnom pretresu obavljeno veštačenje komunikacije i utvrđivanje baznih stanica sa kojih su obavljeni razgovori te da je sud „potpuno pogrešno zaključio da je okrivljena prilikom razgovora spornih dana bila u ..., a ne kod roditelja u ...“ jer je na mestu gde je izvršeno ubistvo bazna stanica Vratna, gde okrivljena nije detektovana, a kojim navodima se takođe ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te na pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP.

U podnetim zahtevima, branioci ističu i povredu odredaba člana 449. ZKP i povredu člana 68. ZKP, pa kako navedene povrede zakona, kao ni povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podnete zahteva u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković