Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.93/26 od 26.03.2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Alekse Rajkovića, advokata Katarine Marković, a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.601/25 od 17.10.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Alekse Rajkovića – advokat Milica Radonjić i advokat Katarina Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branioci okrivljenog u uvodu podnetog zahteva, kao razlog podnošenja, ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branioci ne navode u čemu se konkretno ova povreda sastoji, odnosno na kom nezakonitom dokazu se nižestepene presude zasnivaju, već u suštini polemišu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka saobraćajne struke i osporavaju njegovu dokaznu snagu isticanjem da „nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, na kome se presuda zasniva, nije odgovorio svom zadatku, obzirom da veštak nije utvrdio brzinu kretanja vozila okrivljenog“, uz sopstveni zaključak da je veštak u svom nalazu i mišljenju paušalno i suviše subjektivno iznosio propuste okrivljenog kao vozača, a smanjio i ignorisao način kretanja pešaka – oštećenog maloletnog, a zbog čega je sud bio dužan da odredi novo veštačenje.

Pored toga, branioci okrivljenog polemišu sa obrazloženjima iznetim u nižestepenim presudama i ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da sud nije prilikom donošnja odluke uzeo u obzir da se vozač – okrivljeni kretao svojom desnom stranom kolovoza, te da je pešak – oštećeni maloletni, faktički naleteo na vozilo, da propusti okrivljenog kao vozača u vidu veće brzine kretanja od dozvoljene nisu i ne mogu biti uzrok konkretnog udesa, a zbog čega je presuda, prema stavu branilaca, u tom delu potpuno nerazumljiva, nelogična i kontradiktorna. Izloženim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Najzad, u podnetom zahtevu navodi se da je sud na glavnom pretresu održanom dana 17.10.2025. godine odbio predlog odbrane da se izvrši novo veštačenje, iako je novo saobraćajno veštačenje bilo nužno, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako, dakle, u podnetom zahtevu branioci okrivljenog samo formalno ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju ne navode o čemu se ova povreda sastoji, a u suštini izloženim navodima ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP i povredu člana 395. ZKP, osporavajući pri tome dokaznu snagu nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke, što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković