U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.C., zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.C., advokata B.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br. 458/13 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1470/15 od 25.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.C., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br. 458/13 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1470/15 od 25.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K br. 458/13 od 28.05.2015. godine, okrivljeni S.C., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Istom presudom obavezan je okrivljeni S.C. da oštećenoj ZZ „M. P.“ V.B. na ime istaknutog imovinsko pravnog zahteva isplati iznos od 2.480.399,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude shodno članu 258. stav 4. ZKP, kao i da u korist budžetskih sredstava suda u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plati na ime paušala iznos od 8.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 29.422,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 1470/15 od 25.02.2016. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog S.C. preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br. 458/13 od 28.05.2015. godine u pogledu izvršenja kazne, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenom S.C. zbog izvršenog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom zadržao kao pravilnu izrečenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, s tim što je istovremeno odredio da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, s tim da osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, i određeno da ako osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenog S.C. odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.C., advokat B.D., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stav 2. tačka 2) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ih preinači u smislu navoda zahteva, da branilac bude obavešten o sednici veća, a da se izvršenje izrečene kazne odloži do dana donošenja odluke po postavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.C. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.C. u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom prekoračena optužba jer je prvostepeni sud u izreku presude uneo da je okrivljeni krivično delo učinio kao „navodno ovlašćeni predstavnik“, dok je u optužbi navedeno da je okrivljeni krivično delo učinio kao „predstavnik preduzeća“. U zahtevu se navodi da je i Apelacioni sud u Kragujevcu prekoračio optužbu, jer u obrazloženju drugostepene presude navodi da je okrivljeni krivično delo učinio kao „ovlašćeni predstavnik“ i da je bez znanja vlasnika radnje preduzetnika G.C. podigao iznos od preko 1.000.000 evra, a da ona o tome kao vlasnik nije bila upoznata, koje navode ne sadrži optužnica. Prema navodima zahteva, na navedeni način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje se kreću u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, pod uslovom da se u osnovi radi o istom događaju i istoj pravnoj kvalifikaciji. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je prilagodio izreku presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optuženja, nije izmenjena pravna kvalifikacija, pa samim tim nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.C. ukazuje. Nadalje, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o prekoračenju optužbe drugostepenog suda obzirom da je drugostepeni sud uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu izvršenja kazne i nije menjao činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, niti pravnu kvalifikaciju istog, pa su navodi zahteva i u tom delu od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog S.C. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa je shodno tome postupak protiv okrivljenog trebalo obustaviti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog S.C. bliže opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, a ne elementi krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog S.C. kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu bitne povrede odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.C. ukazuje obzirom da ista nije obrazložena, niti proizilazi iz sadržine zahteva, kao ni u bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer ista ne predstavlja zakonom propisani razlog zbog koga okrivljeni u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.