Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1460/15 od 10.02.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i Osnovnog javnog tužioca u Mionici u delu koji se odnosi na krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ a prvostepena presuda u stavu I i stavu II tačka 3. izreke potvrđena dok je usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Mionici ukinuta prvostepena presuda u stavu II tačka 2. dispozitiva u kojoj je okrivljeni na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. i spisi predmeta u navedenom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K br. 955/13 od 20.05.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1460/15 od 10.02.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.M., adv. M.M., zbog povrede zakona iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i člana 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Z.M., adv. M.M., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno pobrojanih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog na podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Z.M., adv. M.M. kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona i to konkretno povredu odredbe člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i člana 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što bi ukazivalo na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kao zakonski osnov za podnošenje zahteva. Za ovakav stav, međutim, branilac ne daje nikakve razloge, već u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koje je posledica pogrešne ocene dokaza od strane prvostepenog suda. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nije, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, predviđen kao razlog zbog kojeg okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.