Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 776/21 od 15.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Kačenkov zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od ortužbe jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da krivično delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo, s obzirom da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika. Po navodima branioca iz činjeničnog opisa konkretnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ne proizilazi bitno objektivno obeležje – relacija tranzita koja bi vodila migrante prema zemljama Evropske unije. Ovim navodima, branilac suštinski ukazuje da iz izreke presude ne proizilazi da je okrivljeni postupao nedozvoljeno, jer omogućavanje tranzita licima kroz Republiku Srbiju, što je ovde slučaj, nije inkriminisano, a prema izreci presude relacija tranzita vodi prema Prihvatnom centru – kampu za migrante u Preševu, koji je osnovan od strane Republike Srbije za prihvat izbeglih ilegalnih migranata, čije je kretanje nakon prijema u prihvatnom centru kontrolisano i ograničeno od strane organa vlasti Republike Srbije.

Krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljen prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica kazniće se kaznom zatvora od 2 do 12 godina.

Naime, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela (stav 2.) sastoji se u omogućavanju drugom da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a lice kome se omogućava nedozvoljeni prelaz granice, nedozvoljeni boravak ili nedozvoljeni tranzit ne sme biti državljanin Srbije.

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 3.) postoji, pored ostalog, u slučaju kada je delo iz stava dva učinjeno tako što je krijumčaren veći broj lica, kao u konkretnom slučaju, obzirom da je prema izreci presude okrivljeni omogućio tranzit 22 strana državljanina, migranata iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA, „...sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u neutvrđenom iznosu, krijumčarenjem većeg broja lica omogućio nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i to 22 strana državljana ilegalnih migranata državljana Avganistana, Iraka i Sirije....koji su ilegalno ušli u Republiku Srbiju iz pravca Republike Severne Makedonije, bez validnih putnih isprava za boravak i ulazak u Republiku Srbiju, na taj način što je nakon njihovog prelaska državne granice iste sačekao i preuzeo krećući se pešice preko s. Miratovac prema s. Čukarka, radi daljeg odlaska prema zemljama Evropske unije, te kada je istog dana bio u ataru s. Čukarka sa navedenom grupom migranata, nije se zaustavio na znak policije, već je pobegao sa lica mesta u pravcu s. Miratovac, ali je u tome sprečen od strane policijskih službenika granične policije prema R. Makedoniji, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje“.

Iz ovako opisanih radnji okrivljenog AA proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim da je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, omogućio nedozvoljen tranzit kroz Srbiju većem broju stranih državljana - 22 migranta iz Avganistana, Iraka i Sirije i tako krijumčario veći broj lica.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud našao da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrži kako objektivne činjenice koje se odnose na same radnje izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne činjenice koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, posebno imajući u vidu da relacija tranzita koja bi vodila migrante prema zemljama Evropske unije, na koju se poziva branilac, ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela u pitanju i nije morala biti označena u izreci presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                               Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić