Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.182/25 od 19.02.2026. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, presuda Osnovnog suda u Kikindi K br. 89/25 od 09.05.2025. godine preinačena je tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. u vezi stava 1. i člana 61. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Istom presudom na osnovu člana 87. u vezi člana 78. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude, a na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, okrivljeni je obavezan da oštećenom JVP „Vode Vojvodine“ iz Novog Sada, nadoknadi štetu nastalu u iznosu od 57.188,86 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni oslobođen plaćanja sudskog paušala.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Jovan Miščević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu ili odrediti da kaznu zatvora izdrži u prostorijama kojima stanuje, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe već pravnosnažno presuđeno, obzirom da je pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. Krivičnog zakonika u vremenskom periodu od 10.08.2022. do 15.09.2022. godine, dok je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi K br.28/24 od 08.03.2024. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. KZ za radnju izvršenu dana 19.09.2022. godine, pa kako je radnja izvršenja po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Kikindi K br.28/24 preduzeta 19.09.2022. godine, dakle svega četiri dana nakon poslednje preduzete radnje zbog koje je oglašen krivim pravnosnažnom pobijanom presudom, imajući u vidu odredbu člana 61. stav 1. KZ, to prema stavu branioca okrivljeni nije učinio više krivičnih dela u sticaju, već samo jedno produženo krivično delo, za koje je već pravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Kikindi K br.28/24. Stoga je sud, oglašavajući okrivljenog krivim i pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi K br.89/25 od 09.05.2025. godine, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se okrivljeni goni nije posebno krivično delo, pa kako protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće vodeti dva krivična postupka, to je sud morao odbiti optužbu prema okrivljenom za produženo krivično delo šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, jer se radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje istovremeno i na bitnu povredu odredava krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi K br.28/24 od 08.03.2024. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. KZ, koje je izvršio dana 19.09.2022. godine, te da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi K br.89/25 od 09.05.2025. godine oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela šumska krađa u produženom trajanju iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, koje je izvršeno u periodu od 10.08. do 15.09.2022. godine.

Odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika („ Sl.glasnik RS“ br. 121/12) propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Dakle, iako stoji činjenica da je okrivljeni za istovrsna krivična dela osuđen presudom Osnovnog suda u Kikindi K.br. 28/24 od 08.03.2024. godine i pobijanom presudom Osnovnog suda u Kikindi K.br.89/25 od 09.05.2025. godine, te da su radnje izvršene u vremenskoj povezanosti, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može raditi o jednom produženom krivičnom delu, obzirom da delo zbog kog je okrivljeni oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kikindi K.br. 28/24 od 08.03.2024. godine nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, te stoga predstavlja posebno krivično delo, shodno članu 61. stav 6. KZ. Ovo tim pre kada se ima u vidu da je presuda Osnovnog suda u Kikindi K.br. 28/24 od 08.03.2024. godine postala pravnosnažna dana 08.03.2024. godine, dakle više od godinu dana pre donošenja pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi K.br.89/25 od 09.05.2025. godine, te ova radnja svakako nije mogla ući u sastav produženog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim pobijanom presudom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbio kao neosnovan.

U delu u kojem se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni sud je podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen. Ovo stoga što u uvodu zahteva branilac okrivljenog samo formalno ukazuje na navedenu povredu zakona, dok u suštini, u obrazloženju, s tim u vezi, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno cenio činjenice i okolnosti koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, a koja povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković