.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 64/2017
08.02.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i dr, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u pomaganju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dejana Tadića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 15K 1187/10 od 01.10.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 786/16 od 30.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 08.02.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dejana Tadića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 15K 1187/10 od 01.10.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 786/16 od 30.05.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 15K 1187/10 od 01.10.2015. godine, između ostalih okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u pomaganju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 786/16 od 30.05.2016. godine, u odnosu na okrivljenog AA, odbijena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 15K 1187/10 od 01.10.2015. godine u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Dejan Tadić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dejana Tadića je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA, adv. Dejan Tadić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalnopravne prirode sastoji, već u suštini u obrazloženju zahteva ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Takođe, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što se u zahtevu ne opredeljuje o kom se dokazu radi (član 16. ZKP) i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, već se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Kako su, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Dejana Tadića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
