Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom rešenjima protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je predlog branioca okrivljene AA za donošenje rešenja o odbijanju optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru Kt 422/12 od 05.07.2013. godine, kao neosnovan, sa obrazloženjem da iako je proteklo tri godine od izvršenja krivičnog dela, u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, budući da je određivanje pritvora i raspisivanje poternice, prema stavu prvostepenog suda, trajna radnja, koja podrazumeva preduzimanje određenih radnji od strane nadležnih organa, odnosno organa unutrašnjih poslova u cilju gonjenja učinilaca krivičnog dela, te se svakom takvom radnjom prekida zastarelost krivičnog gonjenja, pa zbog toga, prvostepeni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi iz člana 338. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 503. stav 1. ZKP za donošenje rešenja kojim se odbija optužni predlog.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene AA, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je prema okrivljenoj određen pritvor i doneta naredba za izdavanje poternice, koja predstavlja meru traganja za određenim licem, koja je kontinuirana i trajnog karaktera i sprovodi se do pronalaženja okrivljenog i njegovog lišenja slobode, što onemogućava nastupanja relativne zastarelosti, te stoga u slučaju nepronalaženja okrivljene, prema stavu drugostepenog suda, može nastupiti samo apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni i drugostepeni sud su u pobijanim rešenjima učinili povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 6) KZ u vezi člana 104. stav 3. i 5. KZ.

Naime, za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a članom 103. tačka 6) KZ je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu moće izreći kazna zatvora preko jedne godine. Odredbom člana 104. stav 3. KZ propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a stavom 5. tog člana je propisano da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli odbiti predlog branioca okrivljene za donošenje rešenja o odbijanju optužnog predloga OJT u Zaječaru Kt 422/12 od 05.07.2013. godine, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je raspisivanje poternice radnja koja ima trajni karakter i da u tom slučaju nema relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, odnosno da može dovesti samo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, budući da se prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, raspisivanjem poternice prekida relativna zastarelost krivičnog gonjenja i od tog dana zastarelost krivičnog gonjenja počinje ponovo da teče na osnovu člana 104. stav 3. KZ. Dakle, od dana raspisivanja poternice, prekida se zastarelost krivičnog gonjenja i počinje da teče novi rok relativne zastarelosti.

S tim u vezi, imajući u vidu da je okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, učinjeno dana 19.04.2012. godine, da je poslednja procesna radnja radi gonjenja okrivljene preduzeta dana 27.03.2014. godine, kada je protiv iste, od strane suda doneta naredba za raspisivanje poternice, pa kako iz spisa predmeta proizilazi da posle toga nije preduzeta nijedna procesna radnja u cilju gonjenja okrivljene, tj. da nije bilo prekida zastarelosti krivičnog gonjenja više od tri godine, to nižestepeni sudovi nisu mogli odbiti kao neosnovan predlog branioca okrivljene za donošenja rešenja o odbijanju optužnog predloga OJT u Zaječaru Kt 422/12 od 05.07.2013. godine, sa obrazloženjem da je donošenje naredbe za raspisivanje poternice radnja trajnog karaktera i da u tom slučaju nema relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, tj. da može nastupiti samo apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 6) i člana 104. stav 3. i 5. KZ, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku. U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiće po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                          Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić