Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.J., je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu navodi da je poslednja isplata okr. S.J. po osnovu dečijeg dodatka izvršena 22.01.2004. godine, koji datum predstavlja dan izvršenja poslednje radnje kojom je pribavljena imovinska korist, te je zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 22.01.2014. godine, dakle pre donošenja prvostepene i drugostepene presude. Stoga su, prema zahtevu, sudovi u redovnom postupku bili u obavezi da obustave krivični postupak, a kako to nisu učinili, povredili su odredbu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, rešenjem 183-00-34937 od 05.08.2004. godine okr. S.J. priznato je pravo na dečiji dodatak u trajanju od 01.06.2004. godine do 30.11.2004. godine. U konkretnom slučaju posledica dela – pribavljanje imovinske koristi nastupa danom isplate naknade na ime prava na dečiji dodatak, pa se početak toka zastarelosti računa od poslednje radnje kojom je korist pribavljena odnosno od trenutka poslednje isplate.

Uvidom u izveštaj – tabelu Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike po mesecima za korisnike navedene u zapisniku o izvršenom vanrednom nadzoru nad prvostepenim rešenjima o pravu na dečiji dodatak, utvrđuje se da je okr. S.J. poslednja isplata po osnovu dečijeg dodatka izvršena 14.12.2004. godine (nalog DD – 11.2004, u iznosu od 1.536,60 dinara), a ne 22.01.2004. godine, kako to branilac navodi u podnetom zahtevu.

Prema tome, početak toka zastarelosti računa se od 14.12.2004. godine i zastarelost nastupa 14.12.2014. godine. Kako je prvostepena presuda doneta 10.09.2014. godine a drugostepena presuda 20.11.2014. godine, dakle, obe pre nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, to su neosnovani navodi zahteva o postojanju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer nedostaju bitni elementi krivičnog dela za koje je okr. S.J. osuđena – protivpravnost, vinost i svojstvo službenog lica.

Suprotno iznetim navodima zahteva, činjenični opis radnji izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena, a prvostepeni sud je pravilno našao da sve utvrđene činjenice ukazuju na postojanje umišljaja kod okr. S.J. da pomogne okr. R.Đ. u izvršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Činjenica da okr. S.J. nema svojstvo službenog lica bez uticaja je na postojanje krivičnog dela za koje je oglašena krivom – zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, jer je za postojanje tog krivičnog dela dovoljno da pomagač svojim radnjama doprinosi izvršenju, da kod njega postoji svest o tome i umišljaj da učiniocu pomogne u izvršenju krivičnog dela, a što je u odnosu na okr. S.J. nesumnjivo utvrđeno. Stoga neosnovano branilac okrivljene u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.J. ocenio u celini neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                               Dragiša Đorđević,s.r.